|
Obmana oko zdravstvenih rizika od osiromasenog uranijuma
Da li je kontaminacija izazvana prasinom od osiromasenog
uranijuma objasnjenje za takozvani sindrom Zalivskog rata i grozdove
obolelih od raka u Iraku? Knjiga objavljena ove nedelje u Francuskoj
ispituje dokaze. Izvestava Lara Marlowe:.
Da li je osiromaseni uranijum, otpadni produkt nuklearne industrije,
koji se koristi za pravljenje municije koja probija oklop tenkova,
odgovoran za Sindrom Zalivskog rata i Balkanski sindrom?
I americko Ministarstvo odbrane i NATO jos uvek to negiraju. Ali u julu 1990. godine - mesec dana pre nego sto je Sadam Husein izvrsio invaziju na Kuvajt - izvestaj koji je Science Applications International Corporation (Medjunarodna korporacija za naucne aplikacije) podnela vojsci SAD poredio je vrline volframa i osiromasenog uranijuma (ili OU) kao probojnika oklopa. OU je "emiter alfa zracenja niskog nivoa, sto je povezano sa rakom kad je izlozenost unutrasnja, i hemijskom toksicnoscu koja izaziva ostecenje bubrega", kaze se u tom izvestaju.
Nakon borbe, pise dalje, "stanje bojnog polja i dugorocni zdravstveni rizici po lokalno stanovnistvo i veterane iz borbe mogu da postanu znacajne stavke u prihvatljivosti daljnje upotrebe kinetickih penetratora sa OU...". Izvestaj je upozorio da "bi izlozenost vojnika na bojnom polju osiromasenom uranijumu u vazduhu mogla biti znacajna, sa potencijalnim radioloskim i toksikoloskim efektima". Jedan memorandum mornarice iz septembra 1990. aludira na "opasnost od rezidualne radijacije upotrebljenog zrna" i napominje da "dugotrajna izlozenost moze da izazove bolest".
Kako se moze objasniti sto deca veterana Zalivskog rata pate od istih urodjenih defekata kao i iracka deca rodjena u zonama kontaminiranim sa OU? Sto isti simptomi - zamor, depresija, respiratorni i problemi sa bubrezima i u mnogim slucajevima leukemija - pogadjaju civile i vojnike izlozene OU i u Zalivu i na Balkanu? A ako je OU bezopasan, zasto Kuvajt placa privatnim kompanijama milione dolara da dekontaminiraju njegova bojna polja? Ko ce platiti da se dekontaminiraju Irak, Bosna i Kosovo?
Trojica novinara, Francuz Martin Meissonnier, Belgijanac Frederic Loore i Amerikanac Roger Trilling, proveli su dve godine istrazujuci proizvodnju, upotrebu i efekte OU. Njihovi zakljucci - koje je u ponedeljak u Parizu objavio Robert Laffont u knjizi Osiromaseni uranijum - nevidljivi rat - izazivaju potrese u ministarstvima odbrane SAD i Britanije, jedinim drzavama koje su koristile municiju sa OU.
Ova knjiga i televizijski dokumenatarc istih ovih novinara pokazuju da je americka vlada bila, u najboljem slucaju, u velikoj meri nepazljiva i da je obmanjivala americke radnike u nuklearnoj industriji, vojnike i civile Iraka i bivse Jugoslavije. U najgorem slucaju - kako kaze Paul Sullivan, koji je na celu National Gulf War Resource Centra - SAD snosi krivicu sto je svesno kontaminirala delove Zaliva i bivse Jugoslavije za sledecih 4,5 milijarde godina.
Uranijum se nalazi u prirodi. Oni koji se protive upotrebi OU u oruzju to rade na emotivnom, a ne naucnom osnovu, kazu nam zvanicnici NATO-a i Pentagona. Ako nema dokaza, vecina ljudi zakljucuje, cemu zabrinutost?
Ali kad kaze da je OU bezbedan materijal, americki pukovnik Eric Daxon ignorise cak i studiju koju je izradio njegov sopstveni Vojni Institut za radioloska istrazivanja (Armed Forces Radiology Research Institute), koji je zakljucio da OU formira tumore i mutira gene na laboratorjskim misevima. Postoje snazni dokazi koji podrzavaju detaljnu studiju potencijalne karcinogenicnosti OU", zakljucila je studija ovog instituta.
Pa zasto je NATO tek nedavno upozorio Albance na Kosovu da ne dozvoljavaju svojoj deci da se igraju na unistenim tenkovima? Zasto video snimak o opasnostima od OU, kojeg je 1995. godine napravio kapetan vojske SAD Doug Rokke, nije nikad prikazan? Zasto je americkim vojnicima i sluzbenicima koji sada boluju od sindroma Zalivskog rata dozvoljavano da se pentraju po unistenim irackim oklopnim vozilima da bi se fotografisali? Zasto je njihov komandujuci oficir, general Barry McCaffrey, nosio nulearno-biolosko-hemijsko zastitno odelo kad je posecivao jedinice u pustinji?
G. Trilling priznaje da "postoji sumnja kod svakoga" oko tacnog odnosa izmedju OU i raka, a on ne iskljucuje mogucnost da su vakcine date vojnicima, bombardovanje hemijskih fabrika u Srbiji i Iraku i pozari naftnih busotina u Kuvajtu takodje doprineli pojave bolesti. "OU je zastrasujuce oruzje u smislu da niko stvarno ne zna sta ono radi", kaze on. "Grupe veterana iz Zaliva ocajnicki pokusavaju da to otkriju. Ljudi s kojima razgovaramo su poluludi od straha".
Autori ove knjige su medju prvima prijavili da je uranijum u jedina tri americka postrojenja koja obradjuju OU bio kontaminiran transuranicima - visoko radioaktivnim elementima koji ukljucuju i plutonijum. Ova postrojenja je trebalo da obradjuju prirodni uranijum, ali je 50-ih godina, a da nije obavestilo radnike niti okolne zajednice, americko ministarstvo energetike odlucilo da ponovno obradjuje utroseno gorivo iz vojnih nuklearnih reaktora.
Drugim recima, na stotine tona OU ispaljenog u Zalivu i na Balkanu nisu uopste bili tako "osiromaseni". To je bilo u odgovor na pitanje g. Trilinga 17. januara da je otvoreni portparol Pentagona, Kenneth Bacon, priznao kontaminaciju plutonijumom u koju su nezavisni naucnici poceli da sumnjaju pocetkom 90-ih godina.
Americki anti-OU aktivista Dan Fahey rezimira stav Pentagona kao "Ne trazi, neces naci". Kongres je naredio Pentagonu da istrazi efekte OU 1993. godine, ali skoro osam godina kasnije on nije preduzeo ozbiljnije istrazivanje o udisanju DU ili urodjenim defektima koji pogadjaju decu veterana. Kada je Gerry Wheat, veteran Zalivskog rata ranjen srapnelom sa OU, zalio se na bolove u levom bubregu, bolnica Veterans' Administration je insistirala da umesto toga ispita njegov desni bubreg.
Zna se o jos od 1952. godine da sredstvo za unistavanje lisca Agens Oranz izaziva rak, degenerativne bolesti i urodjene defekte. Ipak, kad su Vijetnamski veterani poceli da pate od ovih nevolja, Pentagon je tvrdio da nema dokaza da je njih izazvao Agens Oranz. Radnici u Paducah Gaseous Diffusion Plant (Paduka fabrika za gasnu difuziju) u Kentakiju, koja proizvodi OU, udisali su i dodirivali karcinogenu plutonijumsku prasinu decenijama pre nego sto je Ministarstvo energetike 1999. godine priznalo da je celo to mesto kontaminirano. Deset hiljada radnika fabrike Paducah, od kojih su mnogi oboleli od raka, sada tuze vladu SAD.
U Italiji, Belgiji i Francuskoj, kritikovanje NATO-ve upotrebe OU sve je vece. Ipak se broj zemalja koje imaju oruzje sa OU udvostrucio na vise od 40 od kad su Meissonier, Loore i Trilling zapoceli svoje istrazivanje. "To je industrija koja se razvija", kaze Meissonier. "Trenutno nema ratova, pa zasto onda ne moze biti moratorijum sve dok naucnici ne utvrde sta cini ovo oruzje?"