|
http://www.thetimes.co.uk/article/0,,27601,00.html
utorak, 31. oktobar 2000.
Nada za Balkan
Kosovska izborna casa je do pola puna, a ne do pola prazna
Dani kada su balkanske drzave kontrolisali manipualtivni diktatori ili revolverasi laki na obaracu na srecu prolaze. Sad kad je Jugoslavija vec u rukama Vojislava Kostunice, iskrenog politicara koji ima jaku podrsku vlada zapadnih zemalja, Zapad podrzava jos jednog umerenjaka, Ibrahima Rugovu, i on se penje na vlast na Kosovu. Samo prosle godine, kad se NATO pridruzio borbi za Kosovo a protiv bivseg predsednika Milosevica, ovakvi mirni izgledi su se cinili dalekim. Ipak se uspon g. Rugove, koji je potukao tvrdolinijase na opstinskim izborima u Pristini, nije pokazao potpuno umirujucim za zapadne vlade. Umesto toga, diplomate brine nova politicka dilema. G. Rugova jeste umeren (narocito u poredjenju sa njegovim porazenim rivalom, upadljivim bivsim gerilcem Hasimom Tacijem), ali i on zeli nezavisnost od Jugoslavije za svoju pokrajinu u kojoj su Albanci vecina. G. Kostunica cak ni ne priznaje validnost proslonedeljnih izbora, jer kosovska srpska manjina nije ucestvovala na njima. Stavise, novi sef Beograda je srpski nacionalista. On nece svojevoljno dati da Kosovo - kojeg Srbi vide kao svoju etnicku otadzbinu - postane nezavisno.
Kako onda moze Zapad nastaviti da podrzava oba lidera koja je promovisala, ako su oni krenuli kursem sukobljavanja jedan s drugim? Diplomate pridodaju ovoj konfuziji poslednjih dana, jer neki nagovestavaju da SAD mozda nece ni pokusati tezak posao balansiranja izmedju njih, vec ce se okrenuti novoj politici sankcionisanja kosovske nezavisnosti. Svaka takva promena politike, ako se iskreno ospori, dovela bi americku i evropske vlade u sukob oko kosovske poltiike i prisilila ih na ponovno razmatrnaje presude Ujedinjenih nacija o statusu Kosova. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN odredjuje da Kosovo treba da ima "znacajnu autonomiju" - ali takodje kaze i da ovo treba da bude u okviru granica Jugoslovenske Federacije.
Imalo bi malo smisla da se doda nestabilnosti ovog vremena i mesta remecenjem tog nepouzdanog postojeceg balansa snaga. Sigurno bi bilo brzopleto gurati Kosovare u jos aktivniju teznju za nezavisnoscu. To bi dovelo g. Kostunicu u nepodnosljivu politicku poziciju kod kuce i prisililo ga, da bi zadrzao domacu podrsku, da se distancira od sadasnjih saveznika u inostranstvu.
Niti treba duh Velike Albanije pustiti iz boce. Albanci sanjaju o tome da se kosovska etnicko albanska vecina i 40 odsto makedonskih gradjana koji su takodje etnicki Albanci sjedine u jedan zajednicki politicki prostor sa Albanijom. Ali bi unutrasnja rivalstva koja vec postoje izmedju Albanaca iz razlicitih regiona sama ucinila taj imaginarni raj isto toliko neudobnim mestom kao i bilo koje drugo danas na Balkanu, i ne bi bilo mudro ohrabrivati jos ustanaka u ovom najturbulentnijem od svih regiona.
Mudri zapadni pregovaraci ce umesto toga biti ohrabreni zeljom za mir koja se moze procitati izmedju redova danasnje jos uvek ratoborne retorike. Kosovari, umorni od rata, su izabrali pomirljivog lidera koji preferira razgovore, a ne terorizam: iako ne priznaje ove izbore, Beograd je pohvalio izbor Rugove na racun Tacija. Naredni izborni korak za Kosovo su parlamentarni izbori, koji treba da se odrze u neko vreme sledece godine. Velika odugovlacenja sada bi aktivirala nacionalisticku reakciju.
Posto su Kosovari pokazali svoje umerene namere, najbolji naredni potez bi bio da se pogura slaba UN uprava u ovom regionu da odredi datum glasanja.