|
|
SIMON JENKINS
Mesec dana je puno vremena na Balkanu
Zasto nas uvek lazu? Ove nedelje ce se oko 1.000 vojnika ukrcati na poslednji pohod Tonija Blera da ucine Balkan bezbednim za covecanstvo. Oni idu u Makedoniju, u najludju misiju u koju su britanski vojnici upali u rukama politicara. Oni idu da pokupe 3.000 komada oruzja koje ce dobrovoljno predati oni sto su, do skoro, bili mala banda albanskih pobunjenika. Oni ne mogu da koriste silu i moraju da se vrate kuci "u roku od 30 dana". Tako kaze NATO. Tako kaze Dzef Hun, ministar odbrane. Verovatno tako kaze g. Bler. Nakon 30 dana vojnici izlaze odatle, bez obzira da li su pobedili ili izgubili.
Zasto nas uvek lazu? Ove nedelje ce se oko 1.000 vojnika ukrcati na poslednji pohod Tonija Blera da ucine Balkan bezbednim za covecanstvo. Oni idu u Makedoniju, u najludju misiju u koju su britanski vojnici upali u rukama politicara. Oni idu da pokupe 3.000 komada oruzja koje ce dobrovoljno predati oni sto su, do skoro, bili mala banda albanskih pobunjenika. Oni ne mogu da koriste silu i moraju da se vrate kuci "u roku od 30 dana". Tako kaze NATO. Tako kaze Dzef Hun, ministar odbrane. Verovatno tako kaze g. Bler. Nakon 30 dana vojnici izlaze odatle, bez obzira da li su pobedili ili izgubili.
Ovo je jos jedna balkanska laz. Reci nekoj vojsci, bez obzira kako je
nedoterana, da preda oruzje u roku od mesec dana, ili ce joj se dozvoliti
da ga zadrzi, nema nikakvog smisla. Britanske trupe znaju sve o
razoruzanju. One "razoruzavaju" ratne komandante na Kosovu vec 18 meseci,
a u Ulsteru vec 18 godina. Kljuc njihovog neuspeha je ubedjenje druge
strane da Britanija nema pravu zelju za borbu. NATO-vih "30 dana je kao
kad g. Bler govori organizaciji IRA svakih sest meseci da mora da se
razoruza, inace ce dobiti jos sest meseci fore.
Cak i kad se uzme u obzir NATO-vo haoticno planiranje, misija u Makedoniji je bizarna. Trupe koje broje 3.500 ljudi za "Operaciju Neophodna zetva" ukljucuju francuske, italijanske, spanske i grcke vojnike, ali vise od trecine su britanski vojnici i pod vodjstvom Britanaca. Nemci i Amerikanci su neupadljivi. Ovo je stvar Britanije. Ove snage ce biti lako naoruzane, jer one prosto posecuju 15 punktova za prikupljanje oruzja da pokupe "prijavljeno" oruzje. NATO nema zaduzenje da odrzava prekid vatre, da kontrolise sporazum, ili da na drugi nacin deluje kao mirovne snage. On nece prikupljati oruzje koje se ne preda dobrovoljno.
Ovo nije borba vec prikupljanje za Oxfam. Da neprijateljske strane zaista zele mir, one bi se medjusobno razoruzale. Ako ne zele, paket-aranzman od 30 dana stranih vojnika tesko moze tu nesto da ucini. U tamosnjim brdima ima na hiljade komada oruzja. Stvarnost mora biti da se ovde ne radi o oruzju. Britanske trupe idu na jos jednu balkansku scenu na neograniceno vreme, kao simbol posvecenosti Zapada i priznavanja krivice NATO-a. Gradjanski rat u Makedoniji je direktan rezultat albanskog ekspanzionizma, koji se sponzorise sa Kosova, kojim vlada NATO. Makedonija je klasican slucaj "povratnog udarca".
NATO, a narocito njegov generalni sekretar Lord Robertson od Port Elene, snosi veliku odgovornost za ovaj novi konflikt. 1998. godine su britanska i americka obavestajna sluzba naoruzale, finansirale i hvalile separatisticku (i ubilacku) OVK, kao saveznika protiv Slobodana Milosevica. OVK je sada gospodar Kosova, iako kao marioneta NATO-a. Njena braca u NOA, koju naoruzavaju i finansiraju sa Kosova, igraju istu igru u Makedoniji. Lord Robertson moze pokusavati da ih opise kao "pobunjenike" i "teroriste", ali oni vide svoj cilj kao identican onom koji je on podrzavao na susednom Kosovu, cilj Velike Albanije.
O bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, setimo se, vec dugo se prica kao o uspehu zapadne diplomatije. Toliko drugo toga je poslo naopako. Kazu da je propust da se intervenise na pocetku u hrvatsko-srpskom konfliktu proizveo neophodnost intervencije u Bosni. Kazu da je propust da se spreci podela Bosne ucinio neophodnom intervenciju na Kosovu. Svaka doza leka je trebalo da zaustavi sirenje otvora. Ali svaka je ohrabrila narednu grupu separatista da izazove nasilje i tako stekne publicitet i simpatije NATO-a. Marionetski rezimi u Sarajevu i Pristini zavise u potpunosti od podrske NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Ovakav nacin hranjenja mora da se nastavi, govorili su nam, ili ce Crna Gora i Makedonija biti sledeci.
Cak i kad se uzme u obzir NATO-vo haoticno planiranje, misija u Makedoniji je bizarna. Trupe koje broje 3.500 ljudi za "Operaciju Neophodna zetva" ukljucuju francuske, italijanske, spanske i grcke vojnike, ali vise od trecine su britanski vojnici i pod vodjstvom Britanaca. Nemci i Amerikanci su neupadljivi. Ovo je stvar Britanije. Ove snage ce biti lako naoruzane, jer one prosto posecuju 15 punktova za prikupljanje oruzja da pokupe "prijavljeno" oruzje. NATO nema zaduzenje da odrzava prekid vatre, da kontrolise sporazum, ili da na drugi nacin deluje kao mirovne snage. On nece prikupljati oruzje koje se ne preda dobrovoljno.
Ovo nije borba vec prikupljanje za Oxfam. Da neprijateljske strane zaista zele mir, one bi se medjusobno razoruzale. Ako ne zele, paket-aranzman od 30 dana stranih vojnika tesko moze tu nesto da ucini. U tamosnjim brdima ima na hiljade komada oruzja. Stvarnost mora biti da se ovde ne radi o oruzju. Britanske trupe idu na jos jednu balkansku scenu na neograniceno vreme, kao simbol posvecenosti Zapada i priznavanja krivice NATO-a. Gradjanski rat u Makedoniji je direktan rezultat albanskog ekspanzionizma, koji se sponzorise sa Kosova, kojim vlada NATO. Makedonija je klasican slucaj "povratnog udarca".
NATO, a narocito njegov generalni sekretar Lord Robertson od Port Elene, snosi veliku odgovornost za ovaj novi konflikt. 1998. godine su britanska i americka obavestajna sluzba naoruzale, finansirale i hvalile separatisticku (i ubilacku) OVK, kao saveznika protiv Slobodana Milosevica. OVK je sada gospodar Kosova, iako kao marioneta NATO-a. Njena braca u NOA, koju naoruzavaju i finansiraju sa Kosova, igraju istu igru u Makedoniji. Lord Robertson moze pokusavati da ih opise kao "pobunjenike" i "teroriste", ali oni vide svoj cilj kao identican onom koji je on podrzavao na susednom Kosovu, cilj Velike Albanije.
O bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, setimo se, vec dugo se prica kao o uspehu zapadne diplomatije. Toliko drugo toga je poslo naopako. Kazu da je propust da se intervenise na pocetku u hrvatsko-srpskom konfliktu proizveo neophodnost intervencije u Bosni. Kazu da je propust da se spreci podela Bosne ucinio neophodnom intervenciju na Kosovu. Svaka doza leka je trebalo da zaustavi sirenje otvora. Ali svaka je ohrabrila narednu grupu separatista da izazove nasilje i tako stekne publicitet i simpatije NATO-a. Marionetski rezimi u Sarajevu i Pristini zavise u potpunosti od podrske NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Ovakav nacin hranjenja mora da se nastavi, govorili su nam, ili ce Crna Gora i Makedonija biti sledeci.
Oni jesu sledeci. Civilna i vojna pomoc je pumpana u vladu u Skopju. Tek sto ode jedan vannacionalni impresario, dolazi drugi, bilo da je to Havijer Solana iz EU, njegov rival Kris Patern, Lord Robertson ili niz vojnih ministara spoljnih poslova EU. Retko je u modernoj istoriji toliko puno diplomatskog talenta posecivalo tako malo mesto sa tako malo efekta. Ipak, Makedoniju su uvek navodili kao obecanu zemlju intervencionista.
Pa zasto se onda 1.000 britanskih vojnika uvlaci u klasicnu albansku zasladjenu zamku? Odgovor je jasan. Da sam ja albanski separatista na koga pucaju mitraljezom iz makedonskih aviona, ja bih predao moje oruzje, ako bih ga uopste predao, samo ako bi NATO garantovao moju bezbednost. NATO je upao u ovu zamku na Kosovu. Sada Albanci zahtevaju stalne ustupke od Skopja i pomoc od NATO-a, ili se nece razoruzati. Oni su bas kao i IRA. Lord Robertson je postao NATO heroj - obozavan od separatista i destabilizatora sirom Balkana. Zbog toga je NATO podjednako omrazen i u Skopju i u Beogradu.
Ovi polupeceni, kratkorocni intervencionisti prosto pretvaraju lokalne carke u velike konflikte. Strane sile ne mogu da se pretvaraju da su nepristrasne u domacim gradjanskim ratovima. Sta god da urade, stace na jednu stranu. Razoruzavanje znaci stajanje na jednu stranu. Humanitarna pomoc znaci stajanje na jednu stranu. Rukovanje sa ovim ili onim pobunjenikom znaci stajanje na jednu stranu.
Misterija je u tome da se nikad nista ne nauci. Lord Robertson je bio ministar odbrane koji je prihvatio molbu oragnizacije IRA za "stavljanje oruzja van upotrebe". On je tako organizaciji IRA ustupio njen najveci posleratni genijalni potez, bezuslovno oslobadjanje skoro svih njenih zatvorenika, za cije hapsenje su britanski vojnici gubili zivote. Kolega njegovog lordstva, Robin Kuk, poslao je britanske vojnike u Sijeru Leone, obecavsi da ce oni ostati tamo samo nekoliko dana da "izvuku britanske drzavljane". Za par nedelja su morali da ih spasavaju iz misije duboko na pobunjenickoj teritoriji.
Ovaj isti g. Kuk je tvrdio da britanske trupe idu na Kosovo da "zaustave etnicko ciscenje", a oni su zavrsili kao trajni pretorijanci OVK vladara. Pre deset godina je njegov prethodnik, Daglas Herd, rekao parlamentu da je britansko ucesce u Bosni strogo ograniceno na "pracenje konvoja koji nose pomoc". Vojnici ce biti tamo "samo godinu dana". Nece biti nikakve naknadne misije. Oni su jos uvek tamo.
Britanski ministri lazu o prirodi i trajanju ovih avantura jer sumnjaju da javno mnenje ne bi tolerisalo istinu. Britanska vojska, koja bi mogla staviti primedbe, prihvata ovu prevaru jer ima sopstvene ratove koje treba da vodi, za fondove u Vajtholu. Ona pozdravlja ulogu medjunarodnog policajca, jer to znaci imati nesto da se radi. Sve dok postoji neka neogranicena obaveza vojnici mogu traze "dodatne fondove". Djavo nalazi posao za besposlene ruke.
Nisam procitao ni jedan komentar o Balkanu ove nedelje koji posmatra ovonedeljnu Operaciju Neophodna zetva kao nesto drugo do smisljeni plan za NATO. General Vesli Klark, komandant Kosovske intervencije, zbunjen je jednomesecnim vremenskim ogranicenjem. On je u ovonedeljnom listu The New York Times istakao da je jedina postena intervencija "da se angazuje sto je sire moguce i ostane sve dok je to potrebno". Iskustvo nagovestava da to znaci neograniceno.
Makedoniju bi trebalo ostaviti na miru da resava sopstvene unutrasnje stvari. Ali ako NATO mora da se mesa, s obzirom na njegovu delimicnu odgovornost za ovaj konflikt, makedonska vlada bi mogla s pravom ocekivati od njega da nedvosmisleno stane na njenu stranu. NATO bi trebalo da okupira pobunjenicke oblasti, razoruza te vojnike i odrzava mir. NATO bi trebalo da se stavi na stranu izabrane vlade, a ne da velica NOA i njene misice i marame. Ipak, ovo je tacno ono sto je NATO rekao da nece raditi. On vodi Rat za ugled Lorda Robertsona.
Koriscenje britanskih vojnika kao NATO-vih politickih placenika je nemoralno. Oni ne brane britansku teritoriju, britanske drzavljane ili britanske interese. Oni ne mogu da tvrde da stite Evropu ili promovisu svetski mir. Time sto pothranjuje ego grupe pobunjenika u jednoj sicusnoj balkanskoj zemlji ova intervencija radi suprotno. Svaki zlocinac koji ima primedbe na svoju vladu moze da izazove nasilje i da zna da ce Lord Robertson da dotrci, uz spremne kamere. Na taj nacin nece nigde biti mira. Sto se tice humanitarizma, oko 30 Makedonaca je vec poginulo, a 100.000 njih je "etnicki ocisceno". Ova zemlja je bila u relativnom miru sve dok NATO nije poceo da se mesa.
Argument za najnoviju avanturu Britanije na Balkanu nije prodiskutovan niti testiran u javnosti. On ne moze da prodje tek tako. Kako je do sada predstavljena, Operacija Neophodna zetva je posao za strazara, a ne za britansku vojsku.
|
Copyright © 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.
|
||
|
|
|