http://www.time.com/time/europe/magazine/article/0,13005,901020916-350275,00.html

16.09.2002.

Muke oko povlacenja

Dok SAD smanjuje svoju prisutnost na Balkanu, EU zapocinje novu, neuobicajenu vojnu ulogu

ANDREW PURVIS

Na mnogo mesta u svetu se cuje povik "Jenki, idite kuci!" Ali na Balkanu bi vrlo mnogo ljudi uskoro moglo da govori "Jenki, molimo vas ostanite".

Bilo bi tesko prenaglasiti uticaj americkog ucesca u ovom regionu tokom protekle decenije. SAD su pomogle da se zavrsi bosanski rat i kasnije su okoncale konflikte na Kosovu i u Makedoniji. Amerika je izvrsila pritisak na srpsku opoziciju da svrgne Slobodana Milosevica i istera njegovu ekstradiciju medjunarodnom tribunalu u Hagu. Pri tome su SAD stekle prijatelje na neocekivanim mestima, naime medju muslimanskim stanovnistvom ovog regiona. Ovi savezi i danas isplacuju politicke dividende.

Ali sada toj eri mozda dolazi kraj. Sedam godina posto su americki ratni avioni prvi put preleteli preko planina centralne Bosne, Amerika postupno namerno odustaje od svoje uloge lidera u bivsoj Jugoslaviji. Umesto nje, zeljna da ojaca sopstvene misice u spoljnoj politici, Evropska Unija ponovo preuzima kontrolu. Posledice toga za ovaj region zavise delimicno od toga koliko brzo i potpuno SAD odluce da odu i koliko brzo Evropa moze da prevazidje svoje istorijske rivalitete i da govori jednim glasom. Balkanski lideri koji su uzaludno cekali da Evropa intervenise dok je Bosna padala u haos pocetkom 1990-ih ne veruju da je EU spremna da to obavlja sama. "Realnost je da su nam SAD potrebne", kaze ratni premijer Bosne, Haris Silajdzic, favorit za predsednika na opstim izborima sledeceg meseca.

Zvanicno, Vasington insistira na tome da nigde ne ide brzo. "Zajedno u, zajedno van" je fraza srocena da opise saveznicku politiku u ovom regionu. Ali u stvari Pentagon je vec poceo da izvlaci svoje momke odatle. U Bosni kontingent SAD ce se smanjiti na 1.800 ljudi do kraja ove godine, od 4.400 koliko ih je bilo prosle godine i 20.000 koliko ih je bilo 1996. godine. U obliznjoj Makedoniji, NATO mirovne snage u kojima ima mnogo Amerikanaca ce uskoro sasvim da zatvore posao, ustupajuci mesto prvom mirovnom naporu EU. U medjuvremenu, visoki americki specijalni izaslanici, kao Dzejms Holms, koji je pomogao da se postigne proslogodisnji mir u Makedoniji, predali su resavanje problema ambasadorima na ovom terenu. Americka pomoc ovom regionu je opala za 10% ove godine i treba da opadne za jos 20% u 2003. godini.

Evropljani, u medjuvremenu, prosiruju svoje prisustvo. Oni su vec preuzeli vodjstvo u Makedoniji, sada najpromenljivijem kriznom zaristu na Balkanu.

A ta uloga ce se verovatno i produbiti sa dolaskom EU mirovnjaka u narednih sest meseci. Sef spoljne politike EU Havijer Solana je najvidljivije lice Zapada u Skopju, glavnom gradu Makedonije. On je takodje na celu sadasnjih napora da se ono sto je ostalo od Jugoslavije uvuce u novu federaciju koja zadovoljava zahteve i Srba i Crnogoraca. "Evropa je sve vise sposobna da govori jednim glasom", priznao je Vladimir Djeric, visoki zvanicnik ministarstva spoljnih poslova Jugoslavije.

Ovo su kriticni dani za ovaj region. Dok je najgori od jugoslovenskih ratova mozda zavrsen, sledeca dva meseca ce doneti uzbudjenje izbora koji ce testirati opstajucu snagu nacionalista i tvrdolinijasa od Banja Luke do Beograda. U Makedoniji, gde se izbori odrzavaju 15. septembra, neprijateljstva su vec razbila povrsinski mir. U protekle dve nedelje, par makedonskih policajaca i dva etnicka Albanca su ubijena, a pet Makedonaca oteto (i kasnije oslobodjeno) u onome za sta lokalci veruju da je pokusaj ekstremista sa obe strane da zastrase glasace i uticu na rezultate.

U tako delikatno vreme cak i premestaj NATO mirovnih snaga u Makedoniji nosi opipljive rizike, kaze Edvard Dzozef, analiticar u Skopju pri istrazivackom centru Medjunarodna krizna grupa. "Ako izgubite NATO, gubite Amerikance", kaze on. "Kad neko puca u NATO vojnika, on puca u jedinu svetsku supersilu. Kad puca u vojnika EU, on puca u EU". Drugi smatraju da je Evropa jos uvek isuvise zaglibljena u politicka rivalstva da bi efektno odgovorila na krize koje se javljaju. "Postoji stvarni strah da ce Evropa donositi pogresne kljucne odluke", kako Morton Abramovic, bivsi americki pomocnik drzavnog sekretara, pise u listu Foreign Affairs. Mnoge razlike u misljenjima izmedju Grcke i Turske, na primer, su vec odlozile rasporedjivanje EU snaga u Makedoniji, jer ovi stari neprijatelji ne mogu da se sloze oko upotrebe NATO kapaciteta. Prirodne snage Evrope na Balkanu blizina i istorijske veze su i njene slabosti, koje podsticu optuzbe o pristrasnosti prema jednoj grupi naspram druge. "Pod brigom Evrope bili bismo opet srpska kolonija", gundja jedan bivsi pobunjenik na Kosovu. "Ne bismo postojali".

Mozda je najveca korist od americkog ucesca tokom protekle decenije poruka koju je poslala islamskom svetu da SAD moze biti na strani muslimana. Sve dok Amerikanci nisu stupili na scenu, Bosna je bila slavljeni cilj cause za anti-zapadne ekstremiste kao sto je Osama bin Laden. Na desetine al-Kaeda regruta je naostrilo svoje zube u bosanskom ratu. To sto ovaj region nije postao zariste militantnog Islama je zahvaljuci delimicno intervenciji SAD. Ali bitka za srca i umove nije gotova. "Nacionalni interesi Amerike su na Balkanu isto koliko i u Iraku", kaze Enver Hasani, profesor prava na Pristinskom univerzitetu. "Ovaj region je jos uvek lak plen za teroristicke aktivnosti".

Neke snage SAD ce verovatno ostati na Kosovu jos par godina. Ova pokrajina je "jos uvek Velika stavka" za nas, kaze visoki zvanicnik americkog Stejt Departmenta. A ovaj region ce i dalje privlaciti veterane americke diplomate sposobne za navigaciju njenim vizantijskim politickim sporednim putevima. "Povlacenje SAD ce biti veoma postepeno", kaze jedan od njih. "Ono nece ugroziti regionalnu stabilnost". Lokalni lideri se mole da je on u pravu.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2002 beograd.com. All Rights Reserved.