| |||||
Krug rataU nasem prethodnom uvodnom clanku upozorili smo protiv toga da Indija tek tako uskoci u neku vojnu ofanzivu koju planira americka alijansa u odmazdu za teroristicke napade na SAD. Nazalost, televizijsko obracanje premijera naciji nagovestava upravo tu vrstu prevelikog entuzijazma indijske vlade. Kako nije zadovoljan zahtevom da ceo svet zajedno vojno ``nadjaca teroriste i neutralise njihov otrov'', g. Vajpaji je urgira na sve Induse "da budu deo ovog globalnog rata protiv terorizma". Iako premijer nije govorio o detaljima tacne prirode `saradnje' koju bi Indija mogla pruziti u ovom ratu, izvestaji sve vise ukazuju na to da ce Indija dozovliti SAD koriscenje odredjenih objekata, ukljucujci mozda i vazduhoplovne baze, u slucaju da SAD lansira ofanzivu protiv Talibana i Osame bin Ladena. Pre toga, u intervjuu za ovaj list, ministar spoljnih poslova Dzasvant Sing dao je zapanjujuce priznanje da je ponuda Indije za neogranicenu podrsku americkoj akciji bila unilateralna. Ovaj entuzijasticni pristup je pun opasnosti. Terorizam ne postuje nikakvu logiku, kako to Indija, koja mora da placa uzasnu cenu za to, sasvim dobro zna. U ovom slucaju, posledice su jos ozbiljnije, jer ovaj podkontninet treba da deluje kao scena za globalni rat koji Amerika i njeni saveznici planiraju protiv terorizma. Nazalost, umesto da usvoji umeren i trezven odgovor, zvanicna Indija je izabrala da imitira histeriju i ratoborni stav koji odzvanjaju po najvecim svetskim prestonicama. Ima i drugih razloga iz kojih treba obazrivo, cak i sa rezervom, razmotriti preterano entuzijasticku odlucnost Indije da se prikljuci ovom globalnom ratu. Da zapocnemo sa tim sto postoji jedna mala semanticka stavka. Pre poslednjih teroristickih napada na srce americkog ekonomskog i vojnog establismenta, rat protiv terorizma, daleko od toga da je bio globalna briga, bio je problem pojedinacnih zemalja. Sad kad je sama Amerika postala zrtva teroristickog nasilja, preko noci je postalo obavezno za "sve civilizovane zemlje" da doprinesu svoj deo americkoj teznji za odmazdom. U svom obracanju premijer je govorio o globalnom zamahu ovim bicem kao pravdanju za americki poziv na medjunarodni rat. "Ono sto se desilo u Mumbaiju danas desice se na nekom drugom mestu sutra", rekao je. Medjutim, ironija je da on nije iscrtao pune implikacije svojih sopstvenih primedbi. Prosta istina je da je vazan Njujork, a ne Mumbai. "Ovaj novi rat" ce se voditi da se unaprede americki strateski interesi, a ne nasi. Sasvim obrnuto, postoji opasnost da bi se u pruzanju nase "izuzetno snazne podrske" - kako je to opisao drzavni sekretar Kolin Pauel - Indija mogla protiv protiv volje uvuci u rat koji nije njen rat, niti je rat nad cijim bi tokom imala ikakvu kontrolu, da ne spominjemo cenu koju ce morati da snosi. Ove rezerve je utoliko vaznije naglasiti danas, jer je prebrza podrska indijske vlade za americki stav nasla snazan odjek medju artikulisanim delovima drustva u ovoj zemlji. Skorasnja anketa u ovom listu je ukazala na to da cak 95% citalaca zeli da se Indija pridruzi Americi u njenom ratu protiv terorizma. Biti ponet emocijama u ratnoj situaciji je lako, ali Indusima bi bilo dobro da se sete da ce morati da snose posledice ovog rata dugo nakon sto su ga Amerikanci zavrsili i otisli.
|
|||||
|