http://timesofindia.indiatimes.com/articleshow.asp?art_id=8132206

 

Jugoslavija proslavlja desetogodisnjicu

     
AFP [27.04.2002.]

 

BEOGRAD: Jugoslavija proslavlja svoju desetogodisnjicu u subotu, ali to bi mogla biti i njena poslednja, jer su lideri u Beogradu i Podgorici odlucili da stave kraj na federaciju cija je kratka istorija pokvarena vladavinom ozloglasenog mocnika Slobodana Milosevica.

 

Od 27. aprila 1992., Srbija i Crna Gora su nevoljni partneri u onome sto je preostalo od Jugoslavije nakon krvavog raspada ove federacije koja je nekad obuvatala i Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju i Sloveniju.

 

Milosevic, u to vreme predsednik Srbije, insistirao je na tome da se zadrzi ime stare komunisticke federacije, nadajuci se uzalud da ce odrzati nasledstvo Jugoslavije.

 

Nova, krnja federacija pravno je dala ista prava Srbiji i Crnoj Gori, ali je u stvarnosti Milosevic imao ukupnu kontrolu nad politickom scenom u zemlji, stavljanjem svojih lojalista na vrhovne pozicije u obe republike.

 

Ali su se odnosi ova dva partnera pogorsali od kad je Milo Djukanovic izabran za crnogorskog predsednika 1998. godine.

 

Djukanovic, koga su nekad zapadni lideri prigrlili kao protivtezu autokratskom Milosevicu, kome se sada sudi na UN tribunalu za ratne zlocine u Hagu, postepeno je distancirao ovu sicusnu republiku na Jadranskoj obali od Beograda.

 

Od svrgavanja Milosevica u oktobru 2000., i njegove zamene reformistickom vladom pod vodjstvom jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, Djukanovic gura svoju politiku, obecavajuci referendum o nezavisnosti ovog proleca.

 

"Osamnaest puta veca Srbija, bez obzira ko je na vlasti, nikada nece imati senzibilitet i razumevanje za potrebe Crne Gore", cesto je govorio Djukanovic.

 

Za Djukanovica, Jugoslavija je postojala samo na papiru. Samo je pro-beogradska crnogorska opozicija - koju podrzava skoro polovina stanovnistva ove republike, ciji ukupan broj iznosi oko 650.000 - zastupljena u saveznim institucijama, zbog Djukanovicevog bojkota.

 

Crna Gora je zamenila jugoslovenski dinar nemackom markom i vodi sopstvenu spoljnu politiku u republici.

 

Jugoslovenska vojska je jedina savezna institucija koja je jos uvek prisutna u Crnoj Gori.

 

Medjutim, Zapad, koji je ranije hvalio Djukanovica i Crnu Goru zbog reformistickog stava tokom vladavine Milosevicevog rezima, promenio je misljenje, upozoravajuci je protiv nezavisnosti.

 

U martu, uz posredovanje Havijera Solane, sefa spoljne politike Evropske Unije, Kostunica i lideri Srbije i Crne Gore su odlucili da zamene postojecu federaciju novom drzavom, pod imenom "Srbija i Crna Gora".

 

Prema ovom sporazumu, dve republike ostaju u uniji, a svaka ima svoj lokalni parlament i  alternativne predstavnike u Ujedinjenim Nacijama, Savetu Evrope i drugim medjunarodnim organizacijama.

 

Ali obe republike ce moci da se odluce da izadju iz ove unije nakon perioda od tri godine.

 

Sva tri parlamenta - Srbije, Crne Gore i federacije - moraju da ratifikuju ovaj sporazum pre nego sto se ustanovi komisija da napravi nacrt ustava za novu drzavu.

 

Parlamenti dve republike su vec ratifikovali sporazum, kao i jugoslovenska vlada, dok se ocekuje da savezna skupstina to uradi u narednim nedeljama.

 

Ali dok je Djukanovic prihvatio ovaj sporazum napravljen posredstvom EU, njegovi separatisticki partneri u republickoj vladi su odlucili da izadju iz kabineta u protestu zbog sporazuma.

 

Ovaj postupak je izazvao ostavku premijera Filipa Vujanovica sredinom aprila.