http://www.canoe.ca/Columnists/worthington.html 

1. april 2001.

PETER WORTHINGTON -- Toronto Sun

Prevara koja je zapocela rat 

Kako su SAD, NATO i zapadni mediji obmanuti na Kosovu

U martu 1999. ono sto je prevagnulo kod tadasnjeg predsednika Bila Klintona da lansira vazdusni rat protiv Srbije bili su izvestaji o masakru 45 albanskih civila od strane srpskih snaga bezbednosti u selu Racak, oko 30 km od Pristine na jugu Kosova. 

Klinton je rekao svetu 19. marta 1999: "Treba da zapamtimo da ono sto se dogodilo u Racku... nevini ljudi, zene i deca su odvedeni iz svojih domova to u jednu jarugu, prisiljeni da kleknu na kolena u prasinu i pokoseni paljbom". Fotografije su obisle svet. NATO bombardovanje je zapocelo 24. marta i trajalo je 78 dana. 

Sekretar za stampu Bele Kuce, Dzo Lokhart, rekao je o Racku: "Snazna poruka ce biti preneta predsedniku (Slobodanu) Milosevicu o izvodjenju pred lice pravde onih koji treba da budu kaznjeni za ovo... "

Americki ministar spoljnih poslova, Medlin Olbrajt, zeljna da ratuje protiv tadasnje Jugoslavije i govoreci u emisiji Face the Nation na kanalu CBS, govorila je o Racku gde je, rekla je ona, "desetinama ljudi prerezan grkljan". Ona je ovo nazvala "galvanizujucim incidentom", sto je znacilo da su mirovni razgovori u Rambujeu besmisleni, da je jedino pribeziste "humanitarno bombardovanje".

Nemacki ministar spoljnih poslova, Joska Fisher, rekao je za list Berliner Zeitung da je masakr u Racku "za mene bio prekretnica" i da je rat jedini odgovor. 

Tadasnji kandaski ministar spoljnih poslova, Lojd Oksvorti, nazvao je ovaj masakr "odvratnim zrtvovanjem civila".

Organizacija Human Rights Watch (HRW) je izvestila da su mrtvima povadjeni nokti iz prstiju - sto je dokaz mucenja. 

16. januara dan nakon masakra, Vilijama Vokera, americkog diplomatu koji je bio na celu mirovnih posmatraca Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), odveli su pripadnici OVK u Racak da vidi tela u jarku. On je izjavio da su mrtvi "ocigledno ubijeni tamo gde su lezali".

Njegov OEBS izvestaj je govorio o "arbitrarnim hapsenjima, ubijanju i sakacenju nenaoruzanih civila" u Racku. 

KOPNENE TRUPE 

Kanadjanku Luiz Arbur, tada specijalnog istrazitelja Tribunala za ratne zlocine (koju je licno za ovaj posao izabrala Olbrajtova) sprecile su srpske vlasti da poseti Racak. Ona obecala odmazdu za ovaj masakr, insistirajuci da su "medjunarodne trupe na licu mesta" jedini nacin da se obave hapsenja. 

Kad je Milosevic optuzen kao ratni zlocinac, masakr u Racku je navodjen kao dokaz. List London Times je pisao da su zrtvama izvadjene oci, glave smrskane, u lice pucano iz velike blizine, sve "seljaci, radnici, od 12-74 godine, muskarci, zene i deca".

Srpski i beloruski patolozi su izvrsili istragu, ali su bili sumnjivi, pa je Evropska unija ovlastila tim patologa iz Finske, na cijem celu je bila Helena Ranta, zubni patolog, da izvrsi istragu. Izvestaj finskog tima nije objavljen. 

Ranta je odrzala konferenciju za stampu na kojoj je bila neodredjena, priznajuci da nema dokaza o sakacenju ili mucenju, i da su jugoslovenske vlasti saradjivale. Ali je ona takodje nazvala ova ubistva "zlocinom protiv covecnosti", sto je siroko protumaceno da znaci da je Racak stvarno bio hladnokrvni masakr. 

Posle se ispostavilo, kroz naredne istrage nemackih, francuskih i americkih dopisnika i mirovnih i grupa za zastitu ljudskih prava, ukljucujuci tu i antiratni Medjunarodni akcioni centar i Liberty fondaciju, da se cini da je masakr u Racku ogromna, iako efektna, prevara koju je pocinila OVK da bi ubedila SAD i NATO da napadnu Srbe. Cilj je bio nezavisnost Kosova, koji bi mozda doveo do sna o velikoj Albaniji. 

Mi sada mnogo bolje znamo sta se stvarno dogodilo u Racku - gradu u kome je pre krize zivelo 2.000 ljudi i koje je bilo uporiste agitovanja OVK. Do januara 1999. vecina njegovog stanovnistva je pobegla u obliznji gradic Stimlje, ostavivsi mozda 400 ljudi u gradu. Kada su dva srpska policajca upala u zasedu i ubijena u dva odvojena incidenta u roku od nedelju dana, srpske snage bezbednosti okruzile su Racak i napale. Srbi su obavestili o tome strane novinare koji su dosli da vide. Borba je bila zestoka i kratka, ne samo u gradu vec i u okolini. 

Novinari su videli da je u Racku zapravo bilo veoma malo ljudi. 

Izbrojano je oko 20 tela. Srbi i novinari su otisli u sumrak. Narednog dana, 16. januara, OVK je opet imala kontrolu nad njim. 

Tokom noci, cini se da su svi pripadnici OVK ubijeni u borbama u ovoj zoni - njih 45 - su baceni u jednu jarugu u Racku i pozvani su novinari i istrazitelji OEBS-a da vide ono sto im je opisano kao "masakr" nenaoruzanih civila. 

Vojne oznake i/ili bedzevi su uklonjeni sa odece, vojna oprema je zamenjena civilnom odecom. Nigde nije bilo oruzja na vidiku. Prevara je bila na delu. Vilijam Voker je bio prvi na licu mesta i poverovao je u ono sto je video i sto mu je ispricano. Medjunarodna stampa je prenela njegovo ogorcenje svetu. 

Dokazi patologa su pokazali - kako je to finski tim potvrdio - da je vecina od 45 mrtvih u Racku ubijena sa velike daljine, a ne u stilu egzekucije. Izvrseni su testovi i dali su pozitivne rezultate o barutnom prahu na njihovim rukama, sto ukazuje da su pucali iz vatrenog oruzja. Blizu tela nije pronadjena municija niti caure, tamo gde su oni navodno masakrirani, niti je bilo lokvi krvi. 

TELA PREMESTENA

Patolozi su takodje pronasli da je svih 45 mrtvih ljudi pogodjeno u razlicite delove tela, iz razlicitih pravaca, sto ukazuje na to da je bitka bila na nekom drugom mestu, a da su mrtvi baceni zajedno radi postizanja efekta. 

Sve do skoro niko nije bio zainteresovan za istinu. "Da li je to bio masakr ili ne, niko vise ne zeli da zna", napisao je austrijski list Die Welt. Objavljivanje nalaza autopsije je odlozeno, dok je zedj za ratom odzvanjala holovima saveznickih snaga. 
Nemacki list Berliner Zeitung je dobio pristup nalazima finskog patoloskog tima i poslao je tim reportera da istrazi i zakljucio: "Najverovatnije je da uopste nije bio masakra u Racku... "

Francuski novinar Reno Zirar iz lista Le Figaro bio je u Racku i bio je zbunjen da reporteri nisu spomenuli da je to bilo "utvrdjeno selo sa puno rovova" - uporiste OVK. Iako je on napisao pocetnu pricu o masakru, kasnije je posumnjao: "Osetio sam da nesto nije u redu".

Kristof Satle iz lista Le Monde bio je u Racku onog dana kad su Srbi napali, i video jednog mrtvog i cetiri ranjena kad ga je napustio u sumrak. Narednog dana OVK je pokazala tela iz masakra koja ranije nisu bila tu. "Ne mogu da resim tu misteriju", rekao je on. (U to vreme, OVK komandant , Hasim Taci je rekao za BBC: "Jedna nasa kljucna jedinica u ovom regionu je vodila zestoku borbu. Nazalost, imali smo puno zrtava, ali su i Srbi".)

Daljnja istraga pokazuje da su dva TV novinara agencije Associated Press i dva tima OEBS posmatraca takodje videla borbu za Racak sa brda, usla u Racak kad i srpske snage i otisla zajedno sa njima. AP ekipa je snimila kamerom napusteno selo. Preko noci se OVK vratila i pokupila svoje mrtve iz borbe. Narednog dana Voker je rekao svetu kako su odrasli i deca "pobijeni", neki dok su pokusali da beze. CNN reporter Kristijan Amanpur, zena tadasnjeg portparola americkog ministarstva spoljnih polsova, Dzejmsa Rubina, nije pokazala nimalo skepticizma u izvestavanju o "masakru civila".

To ne menja nista, ali Racak bi trebalo da natera ljude da budu obazrivi kad je u pitanju vladina propaganda o oblastima o kojima malo znaju, a u vezi kojih imaju snazna osecanja. Setite se emocija generisanih u vezi sa "etnickim ciscenjem" na Kosovu?

Na kraju drugog svetskog rata stanovnistvo Kosova je bilo 50%-50% srpsko i albansko. Do 1999. godine bilo je 90% albansko. Danas je skoro 96% albansko. Tokom 50 godina ko je tu "etnicki ociscen"? Danas Albanci u Makedoniji koriste argumente slicne onim koje su koristili protiv Srba na Kosovu - predrasude, zamrznuta radna mesta, diskriminacija. Retko se spominju mape nastale u Albaniji koje pokazuju ne samo Kosovo, vec i delove Makedonije i Crne Gore, kao deo "Velike Albanije".

Nije potrebno biti Ajnstajn da bi se shvatilo da su SAD, NATO i zapadni mediji obmanjeni i izmanipulisani da pruze aktivnu podrsku agresivnoj akciji izgradnje drzave koja se verovatno nece razresiti mirno. NATO-vi opkoljeni vojnici i nevini ljudi uhvaceni u balkansku mocvaru, zahvaljujuci kratkovidom, hvalisavom politickom lideru koji je pravio puno gresaka. 

[ Ostali clanci i misljenja ]