http://www.thestar.com/NASApp/cs/ContentServerpagename=thestar/Layout/Article_Type1&c=Article&cid=1012691055379&call_page=TS_BackToSchool&call_pageid=998306857555&call_pagepath=GTA/News
 
 
Toronto Star, 03.02.2002.
 
Nick Pron
 
Cuvanje mira na Kosovu grozno, ali korisno
 
 
Sada moze da se smeje tome, ali u vreme kad se sve desavalo Pol Alen je imao sasvim drugaciju reakciju.
 
Narednik policije Toronta se upravo vratio sa devetomesecne dobrovoljne misije u Bosni, i izveo je svoju porodicu na izlet na Nijagarine vodopade.
 
Setali su blizu vodopada kad je on sisao sa staze.
 
"Zakoracio sam u travu i zaledio se", seca se on. "Stajao sam tamo, ne pomerajuci ni jedan misic, drhteci. Moja zena je pitala sta nije u redu.
 
"Mesecima nisam hodao po travi. Niko tamo ne ide po travi zbog svih onih mina. Ljudi stalno lete u vazduh. Morao sam da kazem sebi da se opustim. Necu umreti. Vratio sam se u Kanadu".
 
Alen je jedan od 26 policajaca iz Toronta koji su svoje karijere i porodice ostavili da sacekaju devet meseci kad su se dobrovoljno prijavili za "misiju" na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.
 
Oni su bili deo medjunarodnih policijskih snaga koje sponzorisu Ujedinjene Nacije, a koje  pokusavaju da povrate zakon i red medju ljudima utrnulim i ogorcenim od mnogo godina ratovanja i sektaskog nasilja i sumnjicavim prema vlastima.
 
25 muskaraca i jedna zena koji su se prijavili za ovaj posao uputili su se u problematicnu zemlju ne znajuci zapravo sta da ocekuju, ali zeleci da barem malo poboljsaju ljudima zivot sa svojom pravdom kanadskog stila.
 
Toliko su postovani bili Kanadjani da je vecina policajaca iz Kanade bila na celu sopstvenih jedinica tokom svojih radnih obilazaka u protekle 2 1/2 godine.
 
Oni su bili na celu odreda za ubistva, saobracajnih jedinica, granicne policije i specijalne grupe koja je lovila trgovce seksualnim robljem.
 
Ali usadjivanje vladavine zakona u zemlji gde je pravosudni sistem kolabirao, gde lokalna policija moze biti gora od siledzija, i gde se ubistva pocinjavaju zbog cene jaja, nije bio lak zadatak.
 
Vecina njih je radila 14 sati dnevno, a onda bi se vracala u svoje stanove bez tekuce vode ili struje, pokusavajuci da ugrabe par sati sna, dok su ih stalno budili zvuci pucnjave u daljini. Jutarnje tusiranje je obicno znacilo sipanje hladne vode po glavi iz flase.
 
Uprkos teskocama, vecina bi se rado vratila na drugu turu, ili bi se prijavila za sluzbu u Avganistanu ako bi UN ustanovile misiju u toj zemlji.
 
Vratili su se kuci sa obnovljenim postovanjem za to sta znaci biti Kanadjanin.
 
"Kanadjani su stvarno postovani sirom sveta. Posto je ovo multikulturalno drustvo i ima miroljubivu prirodu, nas gledaju kao na one koji resavaju probleme, ljude koji ne dolaze sa losom reputacijom", kaze Alen iz 52. Divizije. On je bio prvi policajac iz Toronta koji se dobrovoljno prijavio za snage Ujedinjenih nacija.
 
Narednik Dana Gidlou, stacionairana u policijskom koledzu, kaze: "Cim bi videli kanadsku zastavu na nasim uniformama, znali bi da ce biti pravedno tretirani. U drugim zemljama nasa zastava znaci slobodu i pravicnost".
 
1999. godine je bivsi sef policije Dejvid Butbi prvi put odobrio ucesce policije Toronta u ovom programu, kojeg nacionalno koordinira Royal Canadian Mounted Police, a finansira kanadska vlada.
 
Sadasnji sef policije Toronta, Dzulijan Fantino, cvrsto veruje u ono sto UN pokusava da postigne, i podrzao bi slicnu misiju u Avganistanu.
 
Fantino je zeleo da stekne i iskustvo iz prve ruke, pa je cetiri dana od svog odmora iskoristio da poseti svoje policajce na Kosovu, u junu 2000. godine: "Ponosan sam na nase policajce i izuzetan doprinos koji su dali u pokusaju da se donese mir i uctivost ovim nesrecnim ljudima. Oni su obavili fantastican posao pod stresnim, teskim okolnostima".
 
Policajci Toronta koji su nosili plavu beretku UN opisali su to kao "zivotnu avanturu".
 
Evo nekih njihovih prica:
 
Detektiv Kristina Brubaher, sef jedinice od 25 clanova koja je istrazivala trgovinu zenama na Kosovu:
 
"Uvek cu se secati njenih ociju, tih velikih lepih braon ociju", kaze za jednu 13-godisnju Albanku koju je njen tim spasao iz jedne javne kuce u glavnom gradu Pristini.
 
Devojcicin otac, ocajan da nahrani svoju porodicu, prodao je svoje najmladje dete trgovcima robljem koji su glavni igraci u podzemnom svetu koji cveta. Cena se krece pocevod 500 kanadskih dolara.
 
"Ona me je uhvatila za ruku i drzala je tako cvrsto da mi je to prosto slomilo srce".
 
Ali u zemlji u kojoj nema socijalnih sluzbi, devojcica je na kraju vracena porodici. Kasnije, saznala je Brubaherova, devojcicin otac je cerku ponovo prodao u trgovinu seksom.
 
Uprkos ovom neuspehu, ova policajka sa 10-godisnjim iskustvom u Torontu kaze da je njen tim uspeo da spase oko 170 zena iz burdelja, od kojih su mnoge iz drugih zemalja, i da ih vrati njihovim kucama.
 
Detektiv Stjuart Kelok, star 41 godinu, koji je bio na celu 22-clanog odreda za teske zlocine sa bazom u Pristini:
 
"Morate se diviti hrabrosti nekih od tih svedoka. Za njih nema nikakvih nagrada. Nema programa za zastitu svedoka. Oni imaju toliko toga da izgube", kaze on.
 
Ovaj veteran sa 24 godine iskustva je opisao kako su svedoke ubijali nozem, pistoljem, kako su im kuce dizali u vazduh. Jedan covek je bacen u bunar nakon sto je pomogao policiji da resi jedno ubistvo.
 
"Ali znali su da smo mi drugaciji i zeleli su da veruju nama i onome sto mi radimo", kaze  Kelock, koji se seca kako ga je jednom na ulici zaustavio jedan starac:
 
"Zgrabio me je za ruku i poceo da prstom upire u kanadsku zastavu. `Hvala Kanada. Hvala, rekao je. Vise puta".
 
Tokom svoje ture njegova jedinica je istrazivala zlocine pocev od ubistva jednog coveka i ranjavanja cetvorice drugih nakon svadje oko prodaje jaja na pijaci, dizanja u vazduh autobusa u kome je 14 ljudi poginulo i pucanja iz osvete u jednog seljaka ciji je sin greskom vodio neku stoku preko zemlje drugog seljaka.
 
Slusao je predvidjanja lokalnog stanovnistva da ce za pet godina Kosovo biti mirno kao Svedska i uctivo se slozio, iako ne veruje u to.
 
"Bice potrebne citave generacije da se povrati postovanje zakona i reda, i medjusobno postovanje ljudi. Mora se zapoceti sa decom, a kad smo im oduzimali granate dok idu u skolu, shvatali smo koliko je to tezak zadatak".
 
Detektiv Kam Durham, 36 godina star, drugokomandujuci odreda za teske zlocine:
 
"Nisam dugo bio tamo kad su me poslali da istrazim neku pucnjavu, jedan covek je pogodio drugog u butinu", seca se ovaj veteran sa 18-godisnjim policijskim iskustvom.
 
"Naravno, to je bila stvarno teska rana, pa sam ga ubacio u kola i odvezao u bolnicu. Doktor tamo kaze - trebace mi pomoc, a ja kazem `kako to mislite? On kaze - nema bolnicarke, a ako ne operise odmah momak bi mogao da ostane bez noge.
 
"Tako sam se oprao zajedno sa doktorom i otisli smo u salu za operacije. Kazem ja doktoru `sta ja treba da radim? A on kaze, `popni se na sto.
 
"Ja mu kazem `sta?,  a on kaze da nema anestezije i da nece moci da izvadi metak i ocisti ranu ako se momak stalno izvija na stolu. Tako uradim sta mi je doktor rekao, popnem se na sto. Momku sam dao moj policijski bedz iz Toronta da ga grize i doktor pocne da radi dok ja drzim momka.
 
"Mozete zamisliti koliko je to bolno, doktor sece nogu tog momka bez ikakve anestezije. On vristi. Moj prevodilac vristi. Sledece cega se secam je da je devojka prevodilac na podu. Onesvestila se. Ja sam morao da sednem na nogu momka da bi bio miran, ali smo mu spasili nogu. To je bio moj jutarnji dogadjaj.
 
"Popodne su me poslali da istrazujem ubistvo 14 ljudi koji su raskomadani kad je bomba eksplodirala blizu njihovog autobusa. Delovi tela su bili posvuda. Morali smo da ih pokupimo u vrece. Prvi deo koji sam uzeo bila je decja ruka".
 
Narednik Brajan Keni, 40 godina star, na celu 72-clane saobracajne policijske sluzbe u Pristini:
 
"Moja prva misao je bila da svaki plan da se povrati red na putevima nije stvar od visokog prioriteta, ali kad su saobracajne zrtve pocele brojcano da sustizu zrtve ubistava, svi smo znali da je vreme za akciju", kaze ovaj policajac.
 
"Bilo je situacija gde su 13-godisnjaci vozili kola i izazivali nesrece u kojima su ginuli drugi 13-godisnjaci".
 
Keni je bio deo tima koji je dosao sa 20 osnovnih saobracajnih zakona. Ranije su zakoni bili na srpskom jeziku i Albanci nisu uopste hteli da ih priznaju.
 
Jedno pravilo: Motoristi moraju da se zaustave na crveno svetlo. Drugo: Nijedan policajac ne moze da primi novac od vozaca kojeg je zaustavio zbog saobracajnog prekrsaja.
 
Jedna je stvar bila napisati kaznu, a sasvim druga naterati prekrsioce da plate kaznu, kaze on. Prvih meseci je kaznu platilo samo 28% onih kojima je napisana.
 
Sledeceg meseca su policajci poceli da uzimaju kljuceve za paljenje kola sve dok nisu videli recept za kaznu. Placanje je skocilo na 97%.
 
Veteran saobracajnog odreda Toronta je brzo naucio kako da se adaptira na drugaciji nacin zivota.
 
On se seca kako je jednom otisao na mesto nesrece gde je jedan covek poginuo da bi saznao da je zrtva vec sahranjena u obliznjem saobracajnom krugu nasred ulice.
 
"On je odmah sahranjen u skladu sa njegovom muslimanskom verom. Njegova porodica je izabrala taj saobracajni krug jer je na njihovom groblju bilo isuvise pucnjave.
 
Narednik Pol Alen, 45 godina star, regionalni komandant u Prijedoru u Bosni, na celu 250 UN policajaca i sedam policijskih stanica:
 
Kao i kod drugih, price koje je Alen ispricao o svojoj turi cesto se vrte oko smrti. On prica o 70-godisnjem Bosnjaku koji je izgubio svoju kafanicu kad su on i druge izbeglice pobegli iz zemlje.
     
Ovaj covek i njegova zena su zavrsili u Svedskoj, ali nakon sto je ona umrla on se vratio u Bosnu da sahrani svoju zenu i pokusa da povrati svoj biznis.
 
"Ovaj jadni covek je pokusao sve moguce zakonske puteve da povrati ono sto je po zakonu njegovo, ali iako je imao ovlascenje za taj posao tri coveka koja su ga preuzela su mu  rekla da ce ga i zadrzati", kaze Alen.
 
"To je sve za njega postalo previse. Izasao je i kupio pistolj, usao u radnju i mirno ubio svu trojicu. Onda je sacekao da dodje policija. Morali samo da ga zatvorimo. Obesio se pre sudjenja".
 
Iako je Allen iznajmio stan koji gleda na zivopisnu reku Unu, retko se opustao gledajuci u vodu.
 
"Isuvise tela je plutalo po njoj", kaze on. "Samoubistva. Ja sam radio na ubistvima sedam godina, ali nista sto sam radio u policiji Toronta me nije pripremilo na moje iskustvo tamo".
 
Dana Gidlou, 50 godina stara, drugokomandujuca u granicnoj policiji:
 
"Taj jedan momak dolazi do granice u svom kamionu i kaze nam da ima tovar celera. Mi mu ne verujemo, naravno.
 
"Pregledamo njegov tovar i u njemu nema nikakvog povrca. Samo cigarete, pice i gorivo. Ovo je bio momak koji je verovatno proveo ceo zivot pokusavajuci da prevari komunisticki sistem. Ovo je njegova zemlja. On nije bas odusevljen sto ga zaustavlja neka plavooka policajka iz druge zemlje.
     
"Na pocetku su nas gledali kao bogove, kao spasioce. Kasnije, sto smo postajali efikasniji, posmatrali su nas kao smetnju koja samo stoji na putu nacinu na koji vode svoj biznis.
 
"Pa smo zaplenili njegov tovar i nismo mu ga vratili sve dok nije propisno platio carinu. Ako ta zemlja ikad zeli da se vrati na sopstvene noge, mora se spreciti da narod vara sistem.
 
"Kad pogledam unazad, voleo bih da smo mogli da uhvatimo vise onih trgovaca seksualnim robljem koji su krijumcarili zene. Ali volim da mislim da smo nesto pomogli, makar i samo malo".

 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.