| |||||
objavljeno 6. avgusta u listu Toronto Star
Helen Schary Motro
6. avgust 1945.
Dan kad je sunce izaslo dva puta
UZASI CESTO zapocinju onih dana koji izgledaju kao najbolji dani. Dok su mlaznjaci sarali kroz najplavlje moguce nebo, svetlucavo sunce je sijalo u prozore aviona na osudjene putnike 11. septembra. Pedeset sedam godina ranije jedna druga jutarnja eksplozija je obelezila probni hod covecanstva ka samounistenju. Sunce je 6. avgusta 1945. godine izaslo u 8:15h, ali je vatrena lopta na nebu bila toliko zaslepljujuca da je u Hirosimi taj dan nazvan dan kad je sunce izaslo dva puta. Znacaj prvog napada nuklearnom bombom na svetu nije u ogromnom broju njegovih zrtvi. Zapravo, broj zrtava od samo jedne jedine noci intenzivnog konvencionalnog americkog bombardovanja Tokija bio je 200.000 koliko je poginulo od eksplozije u Hirosimi. Ali njegova agonija traje i dalje. Podmukli efekti radijacije glodju krv, ocni vid i nerve vec decenijama. Na hiljade ljudi je obolelo od leukemije ili je obogaljeno za ceo zivot. Preziveli su prestraseni sta se moze razviti svaki put kad se kod njihove dece pojavi obicno krvarenje iz nosa. Svako vadjenje krvne slike izaziva uzas. Zrtve su najcesce postale parije. Iako je japanska vlada objavila da nema dokaza da atomska bomba generise genetske defekte, kontroverza oko toga jos uvek tinja. Deca Hirosime druge generacije i dalje se suocavaju sa diskriminacijom kad je u pitanju stupanje u brak - postoji strah da bomba jos uvek vreba u njihovim genima. Danas stanovnistvo Hirosime broji vise od milion ljudi. Dnevne novine izvestavaju o rezultatima bejzbol timova u nacionalnoj japanskoj ligi. Ali to nikad ne moze biti normalan grad. Memorijalni park Mir nalazi se u centru grada i njime dominira skeletna kupola. Tu je izlozen i Buda cije se kameno lice istopilo od bombe. Posetioci mogu videti senku coveka odstampanu ekstremnom toplotom u kameni stepenik gde je sedeo. Bilo bi tesko pobediti na takmicenju za zlocine u 20. veku. Buku u velikom redu bi pravili divlje uspesni nacisticki genocid, iskorenjivanje Jermena od ruku Turaka i kopije ovoga u Kambodzi i Ruandi. Pluca su gorela od nervnih gasova u Argonskoj sumi u Prvom svetskom ratu; ova akcija je ponovljena protiv Kurda 75 godina kasnije u Iraku. Koji je pravi broj onih koji su nestali u sovjetskom gulagu? Mastilo se jos nije osusilo na masakrima iskopavanja na Balkanu. Ipak oni samo pojacavaju slavljenu tradiciju. Ljudi su se udruzivali da stvore kolektivna ubistva jos mnogo pre Trojanskog rata. Ali su dogadjaji 6. avgusta 1945. godine zapoceli jedinstveno novo poglavlje. Od kad je "Decko" bacen na Hirosimu a "Debeli" na Nagasaki tri dana kasnije, svako od nas zivi sa prokletstvom da zivot covecanstva na Zemlji nije vise trajan. Za 24 casa bismo mogli da ucinimo nas svet potpuno bezivotnim kao sto je Jupiter. Zapis kapetana americkog bombaredera sadrzao je jednu jednostavnu recenicu: "Boze moj, sta smo to uradili?" Vecina ljudi danas je odrasla sa mogucnoscu nuklearne anihilacije. Paradoksalno, kako se nuklearna sposobnost siri, nervoza zbog nje cini se da se smanjuje. Gradonacelnik Hirosime tuzno to naziva snizavanjem praga covecanstva. Ovogodisnja katastrofa nas je odjednom podsetila na bezgranicni entuzijazam ljudi za iskorenjivanje drugih iz njihove sopstvene vrste. A da li ce se okrenuti samoubilackim misijama na komercijalnim letovima, ingenioznom sirenju strasnih bolesti, ili pretvaranju hemikalija u masovne otrove, spektar Hirosime vreba kao konacni horor. U medjuvremenu, kao svake godine, grad Hirosima se sprema za komemoraciju. Ona bi trebalo da se odrzava u celom svetu. Kad bi se ljudi secali grotesknog jutra kada su ljudska bica ucinila da sunce izadje dva puta to moglo bi galvanizuje kolektivnu odlucnost da se taj ambis nikad vise ne otvori.
Helen Schary Motro je americki advokat i pisac koji zivi u Izraelu.
|
|||||
|