|
http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A14241-2000Aug11.html
subota 12. avgust 2000., strana A20
Sudske parnice i spoljna politika
U Njujorku je ove nedelje savezna porota dodelila 745 miliona USD grupi bosanskih muslimanki i Hrvatica u njihovoj parnici protiv bivseg bosansko-srpskog lidera Radovana Karadzica. Normalna prva reakcija je da se ovo pozdravi. Ponasanje koje je dovelo do ove parnice -silovanje i mucenje bosanskih zena tokom rata u toj zemlji - bilo je grozno. Svetski pravosudni sistem obavlja slab posao u kaznjavanju ljudi kao sto je g.Karadzic, koji su, iako je Medjunarodni tribunal za ratne zlocine podigao optuznicu protiv njih, i dalje na slobodi. Ideja da se obrati americkim sudovima se cini privlacnom.
Ali nazalost, simbolicka izjava je sve sto ce ovaj sud verovatno postici. Presuda verovatno nikada nece biti sprovedena. Ovaj sud je zamoljen - kao sto su i americki sudovi u odredjenom broju slucajeva poslednjih godina - da donese presudu u vezi stvari nad kojima nema pravo ovlascenje, i u stvari ima samo nategnutu jurisdikciju. A pitanje koje se postavlja, koliko god da je presuda zadovoljavajuca, je da li je ovo pravilna upotreba sudova.
U ovom slucaju ni tuzioci ni optuzeni nisu Amerikanci, a nemoralni cinovi koji su doveli do ove parnice nisu se odigrali unutar ocigledne jurisdikcije americkog pravosudnog sistema. G. Karadzic najverovatnije nece platiti ovu veliku sumu koju je porota dosudila, a uz to on nije predstavio svoju odbranu. Iako advokati tuzioca kazu da ce sada potrazivati njegovu imovinu, porazna verovatnoca je da ce novac koji je sud dosudio biti cista para.
Zabrinjavajuci niz slucajeva od kojih je ovo poslednji primer vodi se na osnovu lose zamisljenih, ali sada dobro prihvacenih reci zakona iz 1789. godine, koji daje saveznim sudovima jurisdikciju nad prestupima izvrsenim u krsenju "zakona nacija." Ove reci su moderni umetak na umirucem statutu; medjunarodni zakoni o ljudskim pravima nisu postojali u 18. veku. Ove reci sobom nose pravu opasnost. Sudski sistem je smisljen da resi sporove izmedju ljudi nad kojima sudovi stvarno imaju autoritet. Ovde se oni koriste, umesto toga, da prenesu moralne poruke daju u sustini savetodavna misljenja o pitanjima medjunarodnih ljudskih prava i odnosa sa inostranstvom - sto nije tradicionalni sudski delokrug.
1984. godine je sudija Robert Bork upozorio da ce pustanje da se slucajevi delikata vode na americkim sudovima zbog brutalnosti koje su se desile daleko od obala ove zemlje "sigurno izazvati opake rezultate." Njegovo misljenje je siroko ignorisano. Ali brojne presude koje su od tada donesene prema zakonu iz 1789. godine nisu imale za rezultat stvarno placanje. One obecavaju pravdu koju sud ne moze da isporuci. Takvi gestovi nisu ono zbog cega sudovi postoje.
© 2000 The Washington Post Company