|
http://washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A1622-2000Nov2.html
petak, 3. novembar 2000., strana A24
Kostunica okleva sa razgovorima sa SAD
Pise: Michael Dobbs
BEOGRAD, 2. novembar - Novi predsednik Jugoslavije, Vojislav Kostunica, sastao se sa predsednikom Rusije, ministrom spoljnih poslova Francuske, bivsim generalnim sekretarom NATO-a, i mnogim drugim visokim inostranim zvanicnicima. Ali on povlaci crtu kad je u pitanju sastanak sa predsednikom Klintonom ili drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt.
"Mozda je isuvise rano", rekao je Kostunica u danasnjem intervjuu, cetiri nedelje nakon sto je svrgnut Slobodan Milosevic u poslednjoj velikoj antikomunistickoj revoluciji u Istocnoj Evropi. "Treba zaleciti rane, a ne povredjivati ih".
Prema jugoslovenskim izvorima na pogodnim pozicijama, Klinton i Olbrajtova su poslali odvojene nezvanicne probne predloge Kostunici, nagovestavajuci da bi voleli da dodju u posetu.
Olbrajtova ima licne razloge da zeli da poseti Jugoslaviju. Cerka cehoslovackog diplomate, ona je zivela u prestonici Beogradu i pre i posle drugog svetskog rata. Prema jugoslovenskim izvorima, Olbrajtova je proslog meseca poslala Kostunici prijateljsko pismo, rukom pisano, u kojem je spomenula svoje dugo iskustvo sa Srbima, sto je poruka koja je ovde pozdravljana uz podsmeh.
Govoreci pod uslovom da ostane anoniman, jedan zvanicnik Stejt Departmenta je rekao: "Dve strane su se dogovorile da imaju normalne odnose na svim nivoima, sa specificnim sastancima dogovorenim u odgovarajuce vreme, kao deo procesa ponovnog uspostavljanja veza. Olbrajtova je poslala poruku u tom smislu i izrazila cestitke i dobre zelje."
Dok se cini da je Kostunica iskljucio mogucnost jugoslovensko-americkog samita u skorije vreme, on je jasno stavio do znanja da pozdravlja dramaticno poboljsanje odnosa sa zapadnim zemljama od pada Miloseviceve vlade. Formalne diplomatske veze izmedju Jugoslavije i vodecih NATO zemalja, ukljucujuci tu i SAD, mogle bi biti ponovo uspostavljene jos ove nedelje, prema zapadnim diplomatama.
Milosevic je prekinuo veze sa SAD i drugim zapadnim zemljama na pocetku proslogodisnje NATO-ve kampanje bombardovanja Jugoslavije, u kojem je na stotine civila poginulo kao "kolateralna steta."
Jedan jugoslovenski zvanicnik je opisao i Olbrajtovu i Klintona kao simbole NATO asgresije, te prema tome personae non gratae.
Kostunica je rekao da smatra da bi poseta predsednika ili drzavnog sekretara trebalo da saceka promenu administracije u januaru. On je dodao, medjutim, da se dogadjaji na Balkanu odigravaju "vrlo brzo".
Sve u svemu, uslovi u Jugoslaviji "se menjaju na bolje i to je impresivna promena," rekao je Kostunica, koji je bio otvoreni kriticar NATO vazdusne ofanzive, koja je porusila Srbiju, dominantnu jugoslovensku republiku. Ova kampanja je imala za cilj da prisili Milosevica da prihvati mirovni sporazum za srpsku pokrajinu Kosovo, gde su etnicki Albanci vecinsko stanovnistvo, kome je posredovala Amerika.
Kostunica, koji je Srbin, je rekao da je bio narocito ohrabren krnjenjem onoga sto je opisao kao psiholoski zid oko Srbije. Zapadni novinski mediji su bili angazovani na "satanizaciji Srba" tokom Milosevicevog perioda, rekao je on.
Kostunica i njegovi pomocnici su jasno stavili do znanja tokom proteklih par nedelja da odnosi sa evropskim drzavama imaju veci prioritet nego odnosi sa SAD. Oni su ogorceni zbog cinjenice da je takozvani "spoljnji zid" sankcija - koji ogranicava zapadnu pomoc i investicije u Srbiji - jos uvek tehnicki na snazi.
Proslog meseca je americki Kongres odobrio paket pomoci za Jugoslaviju od 100 miliona USD, uz uslov da se pomoc presece nakon marta 2001. godine ako Beograd ne bude saradjivao sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine u Hagu. Izmedju ostalog, ovaj Tribunal insistira da Jugoslavija izvrsi ekstradikciju desetak srpskih lidera, ukljucujuci tu i MIlosevica, protiv koga je podignuta optuznica prosle godine.
Kostunica je rekao da je spreman na neki vid saradnje sa Tribunalom, kojeg je opisao kao "realnu cinjenicu." Takva saradnja, kazu jugoslovenski zvanicnici, bi mogla ukljuciti da se omoguci da Tribunal otvori kancelariju u Beogradu i prikuplja dokaze. Jugoslovenski ustav zabranjuje ekstradikciju jugoslovenskih gradjana stranim sudovima.
Predsednik je cini se smeksao svoje ranije otvoreno protivljenje ekstradikciji osumnjicenih ratnih zlocinaca, govoreci prosto da nije to problem o kome sada razmislja. "Danas vise razmisljam o problemima sa strujom nego o Haskom tribunalu," rekao je on, misleci na energetsku krizu koja je dovela do restrikcija struje.
Kostunica se brzo pomirio sa mnogim svetskim liderima. Proslog meseca je posetio Moskvu gde je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uprkos dvonedeljnom odlaganju Rusije da prizna njegovu izbornu pobedu. On se takodje sastao sa bivsim generalnim sekretarom NATO-a, Havijerom Solanom, koji je nadgledao bombardovanje.
Predsednik je izdvojio Francusku i Grcku kao zapadne zemlje koje najbolje razumeju jugoslovensku poziciju. On je rekao da se identifikuje sa spoljnopolitickom filosofijom francuskog predsednika Sarla de Gola, koji se protivio onome sto je nazivao americkom hegemonijom.
© 2000 The Washington Post Company