http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A4739-2001Aug13.html

ponedeljak, 13. avgust 2001.
 

Keith B. Richburg:

NATO treba da lansira operaciju u Makedoniji

Saveznici ce razoruzati albanske pobunjenike

BRISEL, 13. avgust - Kako je danas potpisan klimavi mirovni sporazum izmedju makedonske vlade i naoruzanih albanskih pobunjenika, NATO ce lansirati jos jedan balkanski poduhvat za koji zvanicnici kazu da je pun nesigurnosti i da nosi element rizika.

Prekid vatre i mirovni sporauzm su bili preduslovi da NATO otpocne Operaciju Neophodna zetva, u kojoj ce oko 3.500 evropskih NATO vojnika biti rasporedjeno u Makedoniji da pokupi oruzje i municiju od pobunjenicke NOA.


Zvanicno, NATO zeli brzo da krene. "Postoji osecaj da to mora da se uradi prilicno brzo", kaze portparol NATO-a Iv Border. "Sto duze cekamo, to su vece sanse da se ovo sve pokvari".

Ali planeri sa NATO-ve vojne strane su obazriviji, priznajuci, kako kazu, da mnoga pitanja ostaju nerazresena i da ove trupe bi mogle uci u jos uvek promenljivu situaciju, obelezenu nepoverenjem od obe zaracene strane u Makedoniji.

Kao rezultat toga mogle bi proci nedelje i nedelje pre nego sto glavne snage NATO udju u Makedoniju. "NATO mora da pregovara sa makedonskim vojnim vlastima i NOA", kaze jedan vojni portparol. Medju nerazresenim pitanjima, kaze on, je i "gde su nagazne mine? I ko ce raditi ciscenje od mina?"

Osnova za mirovni sporazum i rasporedjivanje NATO snaga je pristanak albanskih pobunjenika da dobrovoljno predaju svoje oruzje. Ali to postavlja nova pitanja: Koliko tu oruzja ima koje treba predati? Gde se nalaze skladista oruzja? I kako moze NATO potvrditi da je zaista predato sve oruzje?

"Dobrovoljno razoruzavanje je problematicna stvar", kaze vojni portparol. "Koliko im mozemo verovati? Zasto bismo slali trupe u rizicnu operaciju ako ne mozemo verovati zaracenim stranama?" On je dodao: "Mi zelimo da budemo obazrivi i ne zelimo da nas pozuruju".

NATO zvanicnici kazu da znaju da su se druge medjuanrodne vojne operacije zaglibile, ili da nisu uspele, oko trnovitog pitanja razoruzanja zaracenih strana koje ne zele da predaju sve svoje oruzje. UN Operacija u Somaliji 1993. godine, na primer, razvila se u gerilski rat kad su UN trupe pocele da razoruzavaju somalijske frakcije, iako su se lideri ovih frakcija obavezali na razoruzanje mirovnim sporazumom. Mirovni proces u Severnoj Irskoj se zaglavio oko toga da IRA preda svoje oruzje.

Cak i kad se pronadje oruzje, postavljaju se druga pitanja. Kakvo je stanje oruzja i municije? I da li se ono moze bezbedno preneti preko planinskih puteva, bez opasnosti od, na primer, eksplozije tokom transporta?

Sva ova pitanja izgleda da signaliziraju odlozeni pocetak ozbiljnog zapocinjanja Operacije Neophodna zetva. U medjuvremenu jos ima nekoliko proceduralnih koraka koji se moraju preci.

Prvo, nakon sto su zvanicno obavesteni da prekid vatre i mirovni sporazum stupaju na snagu, NATO ambasadori ce se sastati u cetvrtak da razmotre da li su uslovi dobri za rasporedjivanje snaga. Oni ce proceniti koliko se odrzava primirje, da li postoji razumevanje NATO-ve uloge u oduzimanju oruzja i da li pobunjenici dobrovoljno pristaju da ga predaju. Jos jedno nereseno pitanje je kako lokalno makedonsko stanovnistvo prihvata mirovni sporazum, posto ce to odrediti na kakav ce prijem naici NATO vojnici.

Ambasadori ce onda verovatno neko vreme da se konsultuju sa svojim vladama, sto znaci da se konacna odluka da se zapocne sa rasporedjivanjem trupa verovatno nece doneti pre sledece nedelje, najranije.

Kad se donese odluka o rasporedjivanju trupa, naredni korak bi bio da se posalje mala ekipa prethodncia. Jedan vojni zvanicnik je rekao da ce se ova pocetna "implementaciona grupa" verovatno sastojati od ne vise od 15 do 20 ljudi, ciji ce posao biti da pregovaraju sa svim stranama o detaljima predaje oruzja. Oni ce takode traziti detaljne mape nagaznih mina u ovoj oblasti i onda razraditi pitanje ko ce biti zaduzen za deminiranje.

Sto se tice izvidjacke misije ove implementacione grupe - Faza I operacije - Broder kaze: "Mi ne znamo koliko ce to dugo biti... Deset dana? Pet dana?"

Kao i kod svake vojne operacije tu je i opasnost da bi NATO trupe u Makedoniji mogle doci pod napad obe strane. Civilini i vojni zvanicnici kazu da dok se nadaju da ce trupe uci u "popustljivo okruzenje", vojnici ce takodje operisati pod robustnim pravilima angazovanja koje ce im omoguciti da se brane.

I konacno tu je i pitanje vremena. NATO zeli da izbegne da se uvuce u jos jednu balkansku misiju bez kraja, jer je oko 20.000 NATO vojnika jos uvek u Bosni bez izgleda da ce uskoro otici odatle, a jos 40.000 njih na Kosovu.

Planirano je da operacija u Makedoniji traje 30 dana od vremena kad se pocne sa prikupljanjem oruzja. Dok su zvanicnici rekli da bi to moglo potrajati duze, oni oklevaju da govore javno o nekom scenariju koji ukljucuje produzenje ovog roka.

"Mi idemo u veoma specifican zadatak: da pokupimo oruzje", kaze Broder. "Kad se to obavi, izlazimo odatle".

 

© 2001 The Washington Post Company

  [ Ostali clanci i misljenja ]