http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A21159-2001Aug16.html

petak, 17. avgust 2001.

Peter Finn 

SAD ce finansirati medijski udar u Makedoniji

Trazi se podrska za mirovni plan
 
Radeci upravo dovoljno za neuspeh, jos dok su pregovori za prisustvo NATO-a u toku, sve je vise dokaza da su se albanski pobunjenici rasplinuli u nekoliko grupa, od kojih neke mozda nisu spremne da prestanu sa borbama.

Spasavanje Makedonije, ako je to moguce, verovatno ce zahtevati onu vrstu vanrednog napora koji Busova administracija zeli da izbegne na Balkanu.

SKOPJE, Makedonija, 16. avgust - Vlada SAD planira da finansira obimnu politicku reklamnu i lobisticku kampanju ovde u narednih 45 dana, da obezbedi usvajanje mirovnog sporazuma u parlamentu, koji bi prosirio prava albanske manjine, ali na koji sa skepticizmom gledaju makedonske politicke partije i javnost, prema izvorima ovde i u Vasingtonu.

SAD bi mogle potrositi do 250.000 USD - sto je znacajna suma novca za medijsku kampanju u ovoj zemlji sa 2 miliona stanovnika - na kupovinu radio, televizijskih i novinskih reklama. Americki zvanicnici takodje razmatraju direktno slanje poste u svako domacinstvo, sto bi bio prvi takav potez u ovoj balkanskoj zemlji.

Ova kampanja, koja ce se mozda lansirati u narednih par dana sa radio spotovima, bice koordinirana sa kancelarijom makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog. Njegovi savetnici ce raditi zajedno sa zapadnim stratezima na formulisanju poruke koja bi se mogla menjati iz nedelje u nedelju, kao u izbornoj kampanji. Unajmice se lokalne reklamne agencije da prevedu ovu strategiju u zivotnu medijsku kampanju.

Smatra se da je ucesce Trajkovskog od kljucne vaznosti, jer americki zvanicnici kazu da se brinu da bi ovaj projekt mogao biti iskonstruisan kao mesanje u unutrasnje stvari.

Medjunarodni Republikanski institut (IRI), vasingtonska neprofitna grupa koju delimicno finansira vlada SAD, sprovodi glasacku anketu sirom ove zemlje, sa 35 pitanja, uglavnom u vezi mirovnog sporazuma. Rezultati ove ankete, koji se ocekuju u narednih par dana, omogucice zapadnim konsultantima i predsednikovim savetnicima da osmisle ono sto nazivaju "drzavne objave" zakonodavcima i javnosti.

IRI je bio duboko ukljucuen u medijsku kampanju Otpora, srpskog studentskog pokreta koji je pomogao da se porazi Slobodan Milosevic na jugoslovenskim predsednickim izborima prosle godine.

Medijska kampanja ovde ce verovatno biti ogranicenija, ali otvorena. Ulozi su isto tako veliki, jer ako parlament ne ratifikuje sporazum, Makedonija bi mogla utonuti u rat dok su NATO trupe prisutne.

"Mi pokusavamo da osiguramo da se o ovom mirovnom planu uveliko razgovara i da je javnost dobro obavestena", rekao je portparol americke ambasade u Skopju, koji je jos rekao da ce ova kampanja mozda ukljuciti i radio emisije u koje bi se javljali gledaoci tako da oni koji su protiv mogu da iznesu svoje tvrdnje.

Ova kampanja, koju organizuje Americka agencija za medjunarodni razvoj i nekoliko americkih neprofitnih organizacija, bice usmerena na makedonske Slovene i albanske zajednice, na oba jezika.

Makedonski Sloveni ce verovatno cuti da ovaj sporazum nudi "stabilnost" i "bezbednost", bez nekog velikog naglasavanja detalja o sporazumu, koji oni uglavnom posmatraju kao prodaju koja bi za rezultat mogla imati podelu zemlje. Albanci ce verovatno cuti da je sporazum odgovor na njihovu borbu za ostvarenje ljudskih prava i da bi sada trebalo da napuste ekstremiste koji zele da se bore za jos ustupaka, ili da nastave pobunu koja traje vec sest meseci.

Strah od nastavka nasilja rasplamsao se danas kad je jedan makedonski policajac ubijen iz snajpera u gradu Tetovu. Policijski i vojni zvanicnici su okrivili albanske pobunjenike. Ovo ubistvo bi moglo iskomplikovati i NATO-vu procenu da li je bezbedno rasporediti jos vojnika ovde i kampanju za ratifikaciju mirovnog sporazuma.

Ocekuje se da ce svih 25 Albanaca clanova parlamenta, koji broji 120 mesta, podrzati ovaj sporazum, cija ratifikacija zahteva 80 glasova jer podrazumeva izmenu ustava. Ali Ahmeti, politicki lider Nacionalne oslobodilacke armije, albanskih gerilskih snaga, je "prilicno zadovoljan" sporazumom i spreman da saradjuje sa NATO-vim planom razoruzavanja, prema jednom zapadnom zvanicniku koji se sastao sa njim.

Ovaj sporazum, ako se ratifikuje, prosirio bi upotrebu albanskog jezika, sto bi zapravo omogucilo veto manjine nad zakonom koji se tice kulturnih ili nacionalnih pitanja, povecao bi broj Albanaca u policiji i drzavnoj sluzbi, priznao bi mesto islama i katolicizma u uglavnom pravoslavnoj zemlji, i rasplinuo vlast na lokalne vlasti.

Zauzvrat, Albanci bi prihvatili integritet makedonske drzave, a pobunjenici bi predali svoje oruzje NATO snagama koje broje 3.500 ljudi. NATO je ovlastio delimicno rasporedjivanje 400 britanskih vojnika, koji treba da stignu u petak, a naredba za puno rasporedjivanje bi mogla uslediti sledece nedelje ako "potraje prestanak vatre".

Lideri umerene Socijaldemokratske Alijanse Makedonije, jedne od politickih partija koje su potpisale sporazum, pokusace u narednim danima da sprovedu anketu kod 120 clanova parlamenta da saznaju kako ovi nameravaju da glasaju u vezi sa paktom.

SAD ce onda podstaci gradonacelnike i predsednike opstina da lobiraju kod clanova parlamenta koji su protiv ili koji se kolebaju po pitanju sporazuma. Zapadne diplomate takodje treba da posete zakonodavce, a konferencija zapadnih donatora za pomoc Makedoniji je najavljena kao zasladjivac ako se ratifikuje sporazum.

SAD takodje razmatraju da posalju clanove makedonskog parlamenta, narocito clanove koji su neprijateljski raspolozeni prema sporazumu ili nesigurni oko toga kako ce glasati, u neke americke drzave, mozda Kaliforniju ili Teksas, da vide kako bilingvizam deluje tamo; jedan od najkontroverznijih aspekata sporazuma je podizanje albanskog na status drugog zvanicnog jezika.

Drugi motiv za ovo, kazu izvori, je da se povrati rejting Trajkovskog, zapadnog saveznika koji je bio izabran podrskom obe nacionalne zajednice, ali ciji je rejting opao i kod makedonskih Slovena i kod albanske zajednice. Makedonci ga krive sto nije na silu sledio vojnu opciju i potukao pobunjenike, Albanci ga krive zbog vojne sile koju je upotrebio.

2001 The Washington Post Company

  [ Ostali clanci i misljenja ]