WorldNetDaily.com
 

http://www.worldnetdaily.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=22012--------------

 

Razotkrivene lazi i misterije


Aleksandar Pavic



Proslog meseca je nemacka ARD televizijska mreza emitovala izvestaj pod nazivom "Sve je pocelo sa jednom lazi". Glavna teza ovog programa, koji je prvi put emitovan 8. februara a onda ponovo 19. februara, bila je da su visoki zvanicnici nemacke vladajuce koalicije SPD-Zeleni koristili izmisljotine i manipulisanje cinjenicama da bi suzbili sve vece protivljenje javnosti za NATO bombardovanje Jugoslavije 1999.godine.

Ovaj izvestaj je bio dovoljno osudjujuci da bude predmet debate u nemackom Bundestagu 16. februara, a sadasnji ministar odbrane Rudolf Sarping i ministar spoljnih poslova Joska Fiser su bili narocito prekoreni sto su naveli nemacku javnost da veruje da su jugoslovenske snage sprovodile "genocid" nad kosovskim Albancima i da je jedini razlog sto NATO intervenise bio iz "humanitarnih" razloga.

Mozda je jos fascinantnije od razotkrivenih neistina pomenutih ministara bila izjava jednog nemackog politicara data tokom zive debate nakon drugog emitovanja ovog izvestaja.

Willy Wimmer, zvanicnik odbrambene politike opozicione Hriscansko demokratske unije podsetio se konferencije o odbrambenoj politici kojoj je prisustvovao u Bratislavi nakon bombardovanja i zapanjujuce direktnog objasnjenja za NATO intervenciju kojeg je dao americki vojni portparol na toj konferenciji. Taj portparol je rekao: "Mi smo vodili taj rat jer smo morali da ispravimo stratesku gresku koju je Ajzenhauer napravio 1943-44".

Koja je to greska bila? Tokom ovog kriticnog perioda Saveznici su doneli po Balkan fatalnu odluku da povuku svoju pomoc jedinom istinski zapadno-orijentisanom vojnom pokretu otpora na teritoriji Jugoslavije koju je okupirala Nemacka, pretezno srpskoj Jugoslovenskoj otadzbinskoj vojsci, na cijem je celu bio general Draza Mihailovic, koji je izasao na naslovnoj stranici casopisa Time 1941.godine kao "Prva evropska gerila". Umesto toga Saveznici su podrzali (i dali pomoc u oruzju i propagandi) komunisticki partizanski pokret, na celu sa kasnijim jugoslovenskim diktatorom, Josipom Brozom, poznatijim kao Tito.

Godinama kasnije ispostavilo se da su Saveznici bili zavedeni sovjetskim obavestajnim krticama unutar sopstvenih redova (odredjenije, unutar britanske obavestajne sluzbe), ukljucujuci tu i ozloglasenog Kima Filbija, da misle da su partizani ti koji se bore protiv Nemaca, dok su Mihajloviceve snage s njima "saradjivale". U stvari, bilo je obrnuto, ali je ova dezinformacija postigla svoj zadatak. Dobro naoruzane komunisticke snage su se udruzile sa dolazecom Crvenom armijom i Jugoslavija je bila izgubljena za Zapad. Mihajlovica su Titove snage uhvatile i, nakon predstave-sudjenja na kome se dokazala njegova "izdaja", on je pogubljen u julu 1946., uprkos ostrim prigovorima mnogih zapadnih vlada. Cinjenica da ga je predsednik Truman nagradio posthumnom medaljom bila je mala uteha i za Mihajlovica i za srpsku naciju sto su, uprkos tome sto su prvi ustali u ime slobode, pali pod komunisticko ropstvo.

Sve ovo je veoma vazno za razumevanje dinamike americkih akcija na Balkanu 90-ih godina i implikacija ovih akcija danas.

Tokom perioda posle drugog svetskog rata, dok je Jugoslavija bila izgubljena za Zapad kao demokratska zemlja, ona je posluzila u korisne svrhe kao tampon izmedju Gvozdene zavese i Zapadne Evrope, zahvaljujuci Titovom kasnijem prekidu odnosa sa Staljinom. Ovo je sve bilo veoma korisno sve do dolaska Gorbacova i rusenja Berlinskog zida koje je uskoro usledilo. Jugoslavija je izgubila svoju svrhu i moglo se bez nje, barem kao komunistickog entiteta. Tako je tadasnji americki ambasador u Jugoslaviji, Voren Cimerman, mogao otvoreno da izjavi u januaru 1992. u intervjuu datom hrvatskim novinama Danas: "Nama je cilj raspad Jugoslavije na nezavisne drzave mirnim putem".

Devet godina krvavog rata kasnije, videli smo koliko je "miran" bio ovaj raspad. I, naravno, treba se pitati kako je zapravo ta izjava izbegla paznji svih modernih `eksperata` globalistickog medjunarodnog prava koji sada urlicu za hapsenje osumnjicenih za "ratne zlocine" i njihovu ekstradiciju Haskom tribunalu. Jer je ova izjava ambasadora bila poziv na direktno krsenje Helsinskog sporazuma iz 1975.godine, koji je garantovao integritet medjunarodnih granica. Ali to je drugo pitanje.

Sada, fer je reci da SAD nisu vodile proces raspada Jugoslavije. Glavni cinilac u ovom procesu je bila novoujedinjena Nemacka - koja je prakticno ucenjivala ostatak Zapadne Evrope da prizna otcepljene republike Sloveniju i Hrvatsku - da bi zauzvrat prihvatila sporazum iz Mastrihta sto je dovelo do toga da  Evropska Zajednica postane cvrsce povezana Evropska unija.

Ipak, Nemacka se nadala da prosiri svoj uticaj formiranjem novih drzava klijenata. Medjutim, EU nije mogla da ugasi pozar koji su Nemci zapoceli i ratovi sukcesije su se razvukli i oduzimali sve vise zivota. SAD je potpuno nastupila na scenu, bombardovala bosanske Srbe 1994. i 1995. da bi postigla neku vrstu ravnoteze u Bosni i skovala Dejtonski sporazum u decembru 1995., koji je trebalo da zavrsi jugoslovenski sukob. SAD su od tada na vozacevom sedistu na Balkanu, ali mir nije dosao. Pet i po godina posle Dejtonskog "mira", pred nosom vise od 40.000 NATO vojnika na Kosovu, novi rat preti da izbije. Sto se tice Bosne, to je klinicki mrtva drzava koju zajedno drze samo skoro diktatorske vlasti njenog Visokog komesara i NATO snage na terenu.

Poenta je u tome da, pokusavajuci da ispravi jednu "stratesku gresku", SAD mozda upadaju u drugu. A ovo je savrseni primer kako kratkotrajne, naizgled realpolitik politike, mogu imati dugorocne, ili cak srednjorocne efekte.

1943. godine Zapad je napustio svog jedinog prirodnog kulturoloskog i ideoloskog saveznika u ovoj oblasti, Srbe, da bi obezbedio kratkorocni cilj isterivanja Nemaca. Stavise, Zapad je direktno pomogao komunistickim snagama koje su antiteza samim vrednostima za koje su se one borile u to vreme.

1990-ih godina Zapad je ponovo delovao protiv principa koje je sam pomogao da se stvore u Helsinkiju 1975. i metodicno je rasparcao suverenu drzavu Jugoslaviju. Ovog puta, istorija se mnogo brze osvetila. Balkan mozda nikad nije bio nestabilniji. A bice sve nestabilniji dok god postoji tendencija da se podeli njena kicma, Srbi.

Ruski lider Vladimir Putin je bio direktan prosle nedelje, dok se rasplamsavaju nove borbe na jugu Srbije i u Makedoniji, rekavsi da je razlog u tome sto je NATO isterao srpske snage sa Kosova nakon bombardovanja 1999. godine.

Srbija je konacno smakla komunisticki jaram koji su joj nametnuli i Istok i Zapad 1944. godine, i povratila je svoju staru demokratiju. Ipak Zapad, pod maskom NATO-a, i dalje vezuje ruke Srbiji. A glavni zapadni mediji su jos uvek uhvaceni u kampanji okrivljavanja Srbije za raspad Jugoslavije. Predvidjanje je ovde da, dok god se to nastavlja, Balkan ce biti nestabilan i krvav. NATO trupe ce sigurno biti zahvacene ovim, bez obzira koliko se trude da izbegnu svoje zrtve. A kad se jednom tabu ubijanja zapadnih vojnika definitivno prekine, ciklus nasilja ce eskalirati sve brze - nakon cega ce sigurno uslediti placanje politicke cene kod kuce.

Kada veliki liberalno internacionalisticki balon konacno pukne, shvatice se ponovo da su drzave i same zivi organizmi, u koje se ne treba olako mesati, koje ne treba secirati in vivo i preuredjivati prema obmanama ludih naucnika. Medjutim, kako liberalna laboratorija sada obuhvata veci deo sveta, rezultirajuca eksplozija nece nikog ostaviti neozledjenim

 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.