http://www.worldnetdaily.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=24461

13.09.2001.

 

Aleksandar Pavic

Poruka iz Srbije ozaloscenim Amerikancima
 

© 2001 WorldNetDaily.com

Prema Julijanskom kalendaru koji koristi pravoslavna crkva u Srbiji, 11. septembar je jedan od cetiri "Dana krsta" koji se postuju tokom godine, koji poziva na strogi post i molitve. Ovaj sada Dan krsta je posvecen odsecanju glave svetog Jovana Krstitelja i tada ne treba da se oblaci nista crvene boje, u slavu za nevinu krv prolivenu na taj dan. Cinjenica da se novi americki Grozni dan dogodio na Dan krsta kojeg postuje najstarija hriscanska crkva ne moze biti slucajna.

Ziveci u Srbiji i osecajuci veliku zalost za nevinu krv prolivenu u Americi na taj dan, covek ne moze da se ne seti nevine krvi prolivene tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, ili nevine krvi prolivene tokom prethodnih ratova jugoslovenske secesije. Jer kad god se dogode velike ljudske katastrofe covek mora da pomisli na jedno fundamentalno pitanje: Zasto?

Ziveci kroz rat, sankcije i sve stvarne ili zamisljene nepravde koje se mogu nametnuti jednoj zemlji tokom proteklih 10 godina mnogima je ovde u Srbiji dalo priliku da razmisljaju o razlozima. Zapravo, to je mnoge naucilo neophodnosti da potraze razloge i shvate lekciju da se nista ne desava bez razloga. Ako se ista naucilo, to je da uobicajeni odgovori kao "ludilo", "gubitak razuma" ili "zlo" prosto nisu adekvatni. Stavise, ako se ista naucilo, to je da ni pokazivanje prstom nije konacni odgovor. Konacno, slobodni ljudi i slobodne drzave ne mogu prihvatiti ideju da uzroci njihove srece ili nesrece leze van njih samih.

Srbi nisu mogli da steknu slobodu od komunizma 5. oktobra 2000. godine sve dok nisu nasli snage u dovoljnom broju da pogledaju unutra i prepoznaju pravu prirodu okova koji su ih vezivali spolja. Amerikanci ce povratiti svoju pravu, Bogom danu slobodu i snagu tek kad urade to isto u dovoljnom broju.

Problem Srba je bio da je prava, vecna Srbija oteta od njih i ucinjena takvom da predstavlja ono sto nije pod bivsim predsednikom Milosevicem. To je, naravno, takodje imalo svoje korene - korene koji idu decenijama unazad. Poenta je, narocito tokom godina Klintona, da je prava, vecna Amerika oteta od Amerikanaca i ucinjena da predstavlja ono sto nije. Kazna Srbije Odozgo je dosla u narednih 10 godina rata, sankcija, medjunarodnog statusa parije i siromastva. To je zapocelo sa ubijanjem nevinih na svim stranama.

Nazalost, na Ameriku je doslo vreme da bude kaznjena, i to je takodje zapocelo sa ubijanjem nevinih. Zlo koje je poslao Klinton nazalost je imalo povratnu adresu. Oni koji sumnjaju u takve stvari kao sto je kosmicka kazna treba samo da dodju u Beograd i pogledaju slicnost izmedju zgrade CK koju je bombardovao NATO i zgrada Svetskog trgovinskog centra, ili da se provozaju pored rusevina Generalstaba u centru Beograda i sete se zgrade Pentagona danas.

Govoreci iz balkanske perspektive, mogu se postaviti sledeca pitanja:

Da li je prava Amerika ohrabrila muslimanske fundamentaliste u Bosni da odbiju mirovni plan koji bi sprecio izbijanje krvavog gradjanskog rata 1992. godine?

Da li je prava Amerika naoruzala i logisticki pomagala hrvatskim neofasistima u ciscenju poslednjih 250.000 Srba iz Hrvatske 1995. godine?

Da li je prava Amerika podstakla i vodila 78-dnevno bombardovanje Jugoslavije, zemlje kojoj nikad nije zvanicno objavila rat, da bi pomogla muslimansko albanskim fundamentalistima da ociste nekoliko stotina hiljada Srba iz njihove duhovne kolevke, Kosova - i da li je prava Amerika ona koja sada pomaze istim ovim Albancima da prosire svoje carstvo droge i belog roblja u susednu Makedoniju, sve to u ime "ljudskih prava"?

Ako je ovo bila i jeste prava Amerika, onda bi Amerikanci trebalo da poslusaju krestave glasove koji im nalazu da napadaju u svim pravcima i bombarduju sve svoje neprijatelje da ih potcine. Ako je to prava Amerika, onda Amerikanci treba da ostanu verni ovom novom identitetu do kraja i podnesu sve posledice koje slede iz biranja takvog kursa. 

 

Medjutim, ako je prava Amerika negde drugde, zakopana u Federalistickim papirima, Pozdravnom govoru Dzordza Vasingtona i nevinoj i mudroj prakticnosti doba pre Carstva, onda oni koji jos uvek osecaju njeno prisustvo ispod rusevina moraju da je poprave sto je brze moguce. U protivnom, dani kazne su tek poceli. Mozda bi put Srbije ka katastrofi mogao da bude poucan za to sta se dogadja onima koji zaborave sta su.

Srbija se dobrovoljno odrekla svog identiteta 1918. godine i dopustila da je apsorbuje fizicki veci, visenacionalni entitet pod imenom Jugoslavija. Srpski lideri su postepeno odustali od svog pravoslavnog identiteta - zaboravili su svoju veru i vrednosti u ime apstraktne "tolerancije". Zaboravili su svoje istorijske korene i poceli da se nazivaju "Jugoslovenima". I, sto je jos gore, poceli su da se ponasaju kao "Jugosloveni", zanemarujuci prave, prirodne interese i teznje Srba zarad apstraktnog entiteta. (Apstraktni entitet koji je nametnut sada Amerikancima je "medjunarodna zajednica", pod cijom maskom se Amerika pretvorila u cinicnog graditelja carstva cija svetla vodilja nisu nista vise do sirova snaga i efemerni ekonomski interesi).

Kazna za Srbiju je dosla u nekoliko faza:

Prvo, arhitektu Jugoslavije, kralja Aleksandra Karadjordjevica, ubio je anti-jugoslovenski secesionista 1934. godine.

Drugo, zemlju je napala nacisticka Nemacka 6. aprila 1941. godine i porazila za samo 12 dana, nakon sto se njena visenacionalna vojska raspala, a vecina njenih nesrpskih elemenata presla na stranu Osovine.

Trece, genocid nad Srbima je usledio od ruku istih tih bivsih zemljaka.

Cetvrto, izbila je komunisticka pobuna i na kraju su komunisti dovedeni na vlast, krajem drugog svetskog rata, od strane saveznika (da, saveznika) koji su bili vodjeni sopstvenim trenutnim interesima. Ovi komunisti, na cijem je celu bio Josip Broz Tito, ponovo su ustanovili Jugoslaviju i podelili Srbe na sto je vise bilo moguce manje politicke entitete.

Peto, 40 godina kasnije, kad je pao Berlinski zid, drugi ne-Srbi su iskoristili situaciju i odneli sto su vise mogli teritorija naseljenih Srbima. Istovremeno, Srbi su zaglavili sa bivsim partijskim aparatcikom, Slobodanom Milosevicem, koji je uzeo lazni ogrtac srpskog nacionalizma samo da bi se odrzao na vlasti i koji je doneo Srbima status medjunarodnog parije, rat, sankcije, bedu i kriminal.

Kad je najvise trebalo da se cuje, glas prave Srbije nije se mogao cuti. I najgore sto se moglo desavati se stalno desavalo i nijedan pristojan  Srbin cini se nije mogao da uradi nista povodom toga. Takva je priroda prokletstva koje covek sebi prizove. Ono vezuje ruke coveku kad su mu najpotrebnije i oduzima mu svu kontrolu nad njegovim akcijama i izborima. Tek tako.

Deceniju dugo lutanje Srba kroz duhovnu pustos koju su sami napravili zavrsilo se u oktobru prosle godine, kad je vise od pola miliona Srba izaslo na ulice i reklo: "Dosta! Srbija nije Milosevic, Srbija nije komunizam, Srbija nije izolacija, Srbija nije sankcije, Srbija nije apstrakcija". Sada je tek zapocela bitka za popravak Srbije. Bile su potrebne decenije rata, genocida, tiranije, jos ratova i gubitaka zemlje da Srbi shvate da se ne moze, na duge staze, biti nista drugo nego ono sto stvarno jesi. To je bila kazna koja je jako bolela i koja je odnela na stotine hiljada nevinih zivota.

Milosevic nije bio uzrok nacionalne nesrece, on je samo bio poslednji instrument kazne duge decenijama, poslednjeg poziva na budjenje. Mozda bi se i Klinton mogao posmatrati na analogni nacin: on je bio glavni arhitekta zastranjivanja i gubitka identiteta Amerike, a kriminalci koji su izvrsili pokolj na Dan krsta u Americi bili su brutalni instrumenti kazne koja je usledila. Covek moze samo da se nada da ce ono sto ce Dzordz Bus sledece uraditi biti prvi korak na putu povratka - putu koji je sada blokiran ostavstinom godina koje su prosle, ostavstine koju Amerika mora da nauci da prevazidje, sto je pre moguce.

Poruka Amerikancima je: Pocnite da kopate kroz rusevine, ne samo trazeci tela mrtvih, neka se Bog smiluje njihovim dusama, vec i za korenima onoga sto stvarno jeste i sto ste izgubili. Kad se jednom nadjete, naci cete i svoje neprijatelje. To su isti oni neprijatelji kao i neprijatelji vecne, probudjene pravoslavne Srbije - koja strpljivo ceka da joj se pridruzite, dok fundamentalisticki teroristi koje pomaze Amerika i dalje glodju njen juzni bok.
 

Aleksandar Pavic je diplomirao na univerzitetu U.C. Berkeley, napustio je svoj posao i vratio se u Jugoslaviju 1990. da bi ucestvovao u kraju 50 godina komunisticke vladavine u Srbiji. Tokom protekle decenije radio je kao clan srpske opozicije, prosao kroz rat u bivsim srpskim delovima Hrvatske i Bosne, koordinirao pomoc i sluzio kao visi predsednicki savetnik u srpskom entitetu u Bosni. Trenutno radi kao investicioni konsultant u Beogradu i skoro je zavrsio pisanje romana pod naslovom "Princ Balkana".