09.03.2002
 
Aleksandar Pavic
 
Avganistan u Evropi?
 
UN zvanicnik: Kosovo bi moglo postati gnezdo organizovanog kriminala, terora
 
BEOGRAD - Dok se bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu sudi u Hagu za navodne ratne zlocine pocinjene tokom njegove kampanje na Kosovu - sto je srpska akcijakoju mnogi sada karakterisu kao anti-teroristicku - Mihael Stajner, novi sef  UN uprave u ovoj srpskoj pokrajini, upozorava da bi se Kosovo moglo naci u "situaciji avganistanskog tipa" ako medjunarodna zajednica bude zapostavila ovu teritoriju.
 
Kako je javila jugoslovenska agencija Tanjug pocetkom ove nedelje, Stajner je rekao za madridski dnevni list El Pais da "ukoliko se zajednicki napori da se ova pokrajina stabilizuje pokazu neuspesnim, Kosovo bi moglo postati gnezdo organizovanog kriminala i avganistanska opasnost bi se uvezla u Evropu".
 
I zaista, krajnji rezultat americkog napora da se oslabi Sovjetski Savez u Avganistanu podrzavanjem mudzahedinskih ratnika mogao bi se odslikati u krajnjem ishodu odluke Zapada da podrzi teroristicku albansku OVK organizaciju na Kosovu krajem 1990-ih godina, kao deo sireg napora da se Milosevic skine sa vlasti.
 
U jednom od logora al-Kaede u Avganistanu, izvestava Don Feder iz lista Boston Herald, Amerikanci su pronasli prijavu jednog kosovskog Albanca u kojoj pise: "Imam iskustvo iz OVK protiv srpskih snaga. . Preporucujem samoubilacke operacije na parkove kao sto je Diznilend".
 
Ipak politika Zapada na Balkanu ostaje nepromenjena. U njenom poslednjem potezu 7. marta je, pod jakim diplomatskim pritiskom Zapada, makedonska vlada usvojila zakon o amnestiji za albanske teroristicke snage. BBC izvestava da se ovaj zakon "odnosi na sve gerilce koji su predali svoje oruzje tokom prikupljanja oruzja prosle godine pod nadzorom NATO-a".
 
A pocetkom ove nedelje upravitelj Kosova Stajner promovisao je postavljenje Bajrama Redzepija, priznatog clana teroristicke OVK, za novog premijera Kosova, u onome sto je nazvao "istorijskim dogadjajem", kako prenosi beogradski dnevni list Glas Javnosti.
 
Visoki srpski i jugoslovenski zvanicnici su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog Redzepijevog naimenovanja, navodeci izvestaje o njegovoj umesanosti u obezglavljivanju zarobljenog 19-godisnjeg jugoslovenskog vojnika 30.05.1999., tokom NATO bombardovanja Jugoslavije.
 
Glas Javnosti pise da su cetiri zarobljena pripadnika OVK svedocila da je Redzepi, hirurg, odsekao glavu tog mladog regruta, Ivana Milosevica, i da je cak i u OVK krugovima bio poznat kao "Doktor terorista".
 
U Hagu, Slobodan Milosevic i dalje vodi sopstvenu odbranu pred "Tribunalom za ratne zlocine" kojeg odbija da prizna, jer optuzba zeli da ga osudi za "genocid" i "zlocine protiv covecnosti" za njegovu kosovsku politiku tokom 1990-ih.
 
Ipak tokom svog dvoipogodisnjeg mandata u pokrajini Kosovo, NATO trupe i brojne forenzicke ekipe koje je tribunal angazovao nasle su ukupno 2.108 tela u svim "masovnim grobnicama", za koje je izvestavano da ih ima po citavoj ovoj teritoriji sa skorasnjom nasilnom prosloscu.
 
U periodu izmedju februara i juna 1998., stab Pristiskog korpusa VJ registrovao je 409 teroristickih napada - ili preko 80 mesecno, koji su za rezultat imali preko 300 zrtava, civilnih i vojnih, svih nacionalnosti. Haski Tribunal tek treba da podigne optuznice protiv nekog pripadnika OVK. Istovremeno, politicke stranke iznikle iz OVK dobile su cetiri od 10 ministarstava u novoj kosovskoj vladi.
 
Sam Milosevic je izjavio u jednom trenutku proslonedeljnog unakrsnog ispitivanja albanskog svedoka Agrona Berise, da je ovo bio "jedinstven slucaj da se jedan sud, makar i nezakoniti, stavi na stranu terorizma". U onome sto je postala tipicna scena u sudnici, Milosevic je primorao svedoka da promeni svoj iskaz nekoliko puta pod intenzivnim ispitivanjem.
 
Prvo je Berisa tvrdio da je srpska policija na silu usla u njegovu kucu provalivsi vrata, ali je ubrzo nakon toga rekao da im je sam otvorio vrata i da je upozorio policajce da se lepo ponasaju. Berisa je takodje prvo tvrdio da je sve bilo mirno u njegovom selu Suva Reka dok je bila prisutna posmatracka misija OEBS-a. Medjutim, nije nista odgovorio kad je Milosevic procitao odlomak iz izvestaja Misije OEBS-a, u kome se tvrdilo da je OVK vrsila otmice i ubistva u toj oblasti, cije su mete bili Albanci lojalni jugoslovenskoj drzavi.
 
Drugi svedok, Fehim Alsani, prvo je tvrdio da su Albanci iz njegovog sela bili prognani u Albaniju, ali je njegovo dalje svedocenje otkrilo da su jugoslovenske trupe zapravo "vratile seljake njihovim kucama". Alsani je takodje porekao da ista zna o aktivnosti OVK pre NATO bombardovanja u prolece 1999., ali ga je ubrzo nakon toga Milosevic primorao da prizna da je njegov sin bio pripadnik OVK.
 
Kako se razvija Milosevicevo sudjenje, americki zvanicnici su ispoljili izlive nezadovoljstva radom tribunala. Navodi se da je americki ambasador za ratne zlocine Pjer Ricard Prosper ponovio ranije optuzbe protiv tribunalovog "neadekvatnog rukovodjenja razlicitim sudskim procesima, narocito od strane odredjenih pojedinaca ciji profesionalizam bi se mogao dovesti u pitanje". Budzet tribunala za ovu godinu bi trebalo da predje 100 miliona USD, a ukupna suma potrosena od njegovog osnivanja 1993. je oko 500 miliona USD.
 
Pocetna losa izvedba protiv Milosevica, koji je trebalo da bude krunski dragulj napora tribunala da osigura zakonitost, mozda podstice NATO-ve najnovije napore da ulovi bivseg bosansko-srpskog lidera, Radovana Karadzica. "Ubedjen sam da postoji veza sa Hagom i cinjenicom da sudjenje Milosevicu mozda ne ide tako glatko", rekao je penzionisani kanadski general.Luis Mekenzi, bivsi komandant UN misije u Bosni 1992., govoreci o proslonedeljna dva neuspela pokusaja da se uhvati Karadzic u oblasti koja je udaljena samo nesto vise od 100 milja od "novog Avganistana" na Kosovu.
 
Takodje je sve veci pritisak na vlasti u Beogradu da ekstradiraju jos osumnjicenih u Hag. Americki Kongres je dao krajnji rok do 31. marta do kad jugoslovenska vlada mora da dokaze svoju  "saradnju" sa tribunalom, ili se suoci sa mogucnoscu ukidanja americke pomoci. Ovo podstice novu krizu u vec fragilnoj vladajucoj koaliciji koja je dosla na vlast nakon pada Milosevica u oktobru 2000.
 
Jugoslovenski ustav ne dozvoljava ekstradiciju svojih gradjana da bi im se sudilo u drugoj drzavi. Medjutim, zapadne diplomate vrse pritisak na Beograd da prihvate primat Statuta Haskog tribunala nad jugoslovenskim zakonom.
 
Dok bombe i dalje padaju na Avganistan i dok se bivsi teroristi instaliraju na politicke pozicije na Balkanu dok su njihovi bivsi neprijatelji na sudjenju ili u bekstvu, cini se da rat protiv terorizma dobija cudne nove zaokrete i preokrete. Ostaje da se vidi sta ce ispasti od upozorenja ambasadora Stajnera da ce Kosovo postati "situacija avganistanskog tipa".

 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.