http://www.ekathimerini.com/news/content.asp?id=86408

Atina, 15. jun 2001.
 

Stavros Lygeros:

Dve i po albanske drzave


Krvavi medjunacionalni sukobi u BJRM nisu nista do poslednji cin u drami Jugoslavije. Ratovi u Hrvatskoj i Bosni su se koncentrisali na pokusaje nacionalnih grupa koje su sacinjavale bivsu Jugoslaviju da podele njenu teritoriju, kao sto se dogodilo i sa carstvima u proslosti.  Posto su unutrasnje granice bile arbitrarno iscrtane, prema potrebama Titovog rezima, kad je bilo doslo vreme za razdvajanje svaka nacionalna grupa je pokusala da stvori sopstvenu nacionalno cistu drzavu na racun drugih. Slovenija je izbegla sudbinu drugih federalnih jedinica jer je bila nacionalno homogena.

Ratovi i na Kosovu i u BJRM su izazvani pokusajem albanskog stanovnistva bivse Jugoslavije prvo da se otcepe, a ako bude moguce, na kraju da se ujedine sa Albanijom. Naoruzani od strane NATO-a, Albanci na Kosovu su postigli de facto secesiju od Srbije, a sada vrse pritisak da dobiju medjunarodno priznanje ovog fait accompli. Albanci  u BJRM nemaju podrsku Zapada, ali njegova tolerancija je sve sto im je potrebno, jer se bore protiv slabog protivnika. Ovo im je omogucilo da postignu vojne uspehe, a sada pregovaraju sa pozicije snage. Uprkos zvanicnoj retorici Zapada, najverovatniji ishod je da se albansko pitanje resi stvaranjem dve-i-po albanske drzave. Kosovo ce u jednom trenutku prestati da bude protektorat Zapada, dok se BJRM neizbezno uvlaci u federaciju, ili barem stvaranje abanske pokrajine sa velikom autonomijom.

Postepeno pomeranje sukoba sa severa na jug (Hrvatska, Bosna, Kosovo i sada BJRM) dovelo je do izrazavanja straha da se kriza moze rasiriti i u Grcku. Albansko razmetanje oko formiranja Cam oslobodilacke vojske pothranilo je ove strahove, ali u stvari nije verovatno da ce oni poprimiti oblik, ne samo zato sto je Grcka vojno, politicki i ekonomski supersila prema Balkanskim standardima, vec i zato sto je nacionalno homogena.

Postoje indikacije da je kriza ogranicena unutar granica stare Jugoslavije. U ovom kontekstu, Atina ima i moralnu obavezu i geopoliticki interes da zadrzi Severne Epirote i Pravoslavne Hriscane u njihovoj domovini u juznoj Albaniji, jer oni deluju kao bastion protiv albanskog ekspanzionizma.
 
 
 
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.